НИС је само почетак: Америка ће ударити и на кинеске фирме у Србији

Јер рат који увелико букти између САД са једне и Русије и Кине само ће се распламсавати, а ово што се дешава око НИС-а само је увод у кампању према постојећим и будућим кинеским инвестицијама у нашој земљи.

Овако адвокат и некадашњи члан Управног одбора Нафтне индустрије Србије (НИС), Бранко Павловић коментарише најновију кампању америчке амбасаде у Београду против НИС-а, највеће руске инвестиције у нашој земљи.

Подсећамо, све је почело најавом српског председника Александра Вучића да има сазнања да ће Вашингтон увести санкције НИС-у, као компанији са већинским руским власништвом, а настављено је изјавом америчког амбасадора Кристофера Хила и кратким, али скандалозним филмом америчке амбасаде који је објављен на друштвеним мрежама. Хил је изјавио да не може да коментарише могућност увођења америчких санкција НИС-у, али је додао да је ризик сарадње са руским фирмама, посебно у енергетском сектору, већ дуго добро познат.

Хил можда није могао да коментарише могућност да његова земља уведе санкције НИС-у, али је могао да коментарише приватизацију ове фирме из 2008, која је, како сматра, била неправедна јер је „Гаспром купио више од половине својих акција за мали део њихове тржишне вредности“.

„Сада је најпрофитабилнија компанија у Србији. Руски власници НИС-а користе свој део профита да финансирају бруталну агресију против Украјине и угрозе стабилност на Балкану и и широм Европе, а не да инвестирају у будућност Србије. Промена власништва сигурно би донела више мира и просперитета, и овде и у региону“, рекао је Хил за српске медије, што од речи до речи и понавља кратки филмски урадак америчке амбасаде, уз додатак да руска страна није испунила обавезе око изградње гасовода Јужни ток.

Кампања за оспоравање руске спољне политике

Према Павловићевим речима, изјаве америчких званичника не треба посматрати са моралног становишта.

„Морамо да разумемо да је њихова политика мешање у унутрашње ствари свих држава у свим елементима и да се они баве својом доминацијом, хегемонијом и нарушавањем свега што виде као нешто што би могло да им поквари планове. Тако да, осуђивати их критеријумима осталог мултиполарног света, нема никаквог смисла“, објашњава он.

Павловићев став је да НИС уопште није требало продавати било коме, као што, како каже, није требало приватизовати ни цементаре или фармацеутску индустрију и банке.

„Касније управљање НИС-ом је добро. Немамо никаквог разлога да имамо било каквих примедби у погледу квалитета онога што је урађено да рафинерија буде квалитетна, модерна, добра. У том смислу, америчке примедбе су потпуно неосноване“, оцењује он.

Кампањом против НИС-а, Вашингтон покушава да оспори спољну политику Русије, која је Србији потпуно прихватљива, додаје Павловић, јер се базира на мултилатерализму и заштити српских националних интереса, за разлику од америчке спољне политике, која не поштује никаква правила и директно ради на уништавању Србије и њеног територијалног интегритета.

„Ако бисмо гледали куда иду америчке паре, онда сваки долар иде, или ка подржавању Нетањахуа да убија Палестинце, или на подржавање Албанаца да се отме Косово и Метохију, или на подржавање Федерације БиХ да укине Републику Српску…“, наводи Павловић.

Наш саговорник подсећа да је продаја НИС-а била део такозваног „гасног аранжмана“, који је подразумевао и изградњу гасовода Јужни ток, што америчка амбасада руској страни спочитава као неодржано обећање. Међутим, без руског гаса Србија не би могла да има енергетску стабилност, каже наш саговорник.

„Није тачно да је са руске стране постојао било какав проблем око Јужног тока. Бугари су били отказали тај правац под притиском Америке. Дакле, то што је наведено је потпуна лаж. Када су Бугари видели да је све то бесмислено, па пошто су пропустили шансу да гасовог иде директно ка њима кроз Црно море, прикључили су се на Турски ток, чиме су изгубили две милијарде долара пратећи америчку политику“, истиче Павловић.

НИС је најбоља компанија у Србији

Брокер Ненад Гујаничић, пак, оцењује да су ставови америчке амбасаде пристрасни и мотивисани интересима које она заступа, па се у ту сврху служи чињеницама истргнутим из контекста. Истина, приватизација НИС-а је спроведена директном погодбом што практично значи да никада нећемо знати шта би евентуално други купци на тендеру понудили – међутим, купопродаја НИС-а била је део ширег политичко-економског договора.

„Све друго што се касније дешавало, имало је вишеструке позитивне ефекте и комотно можемо рећи да је НИС данас једна од најбољих компанија у Србији, а нарочито ако га упоредимо са другим компанијама у којима држава Србија има већински или мањински интерес. И грађани голим оком могу видети да је НИС много боља компанија, а нама који се бавимо тиме и који оцењујемо и корпоративну културу и финансијске извештаје јасно је да је НИС много боља компанија него пре приватизације“, каже Гујаничић.

У 21. век НИС је ушао са губитком од 976 милиона долара. Према подацима, Рафинерија нафте Панчево, од НАТО бомбардовања претрпела је штету од 400 милиона долара. У Рафинерији нафте Нови Сад штета од НАТО бомбардовања била је процењена на 280 милиона долара. На НИС-ове пумпе нико није ишао да точи гориво, знајући да је бензин неквалитетан, подсећа Гујаничић.

Главни послови који су спроведени под вођством Гаспрома у НИС-у, осим иницијалног ремонта Рафинерије, су пројекат Дубоке прераде и изградња термолектране-топлане заједно са Гаспром Енергохолдингом. НИС је у великој мери модернизовао малопродајну мрежу са више од 300 бензинских станица. Такође, реализовано је ширење пословања компаније у окружењу. Свеукупно, инвестиције Гаспрома износе око три милијарде евра.

„НИС је постао профитабилна компанија, у великој мери доприноси буџету Србије, али оно што је најважније, НИС је постао и технолошки модерна компанија. Рафинерија нафте у Панчеву једна је од бољих рафинерија у региону. С друге стране, било је и инвестиција као што су термоелектрана-топлана, пројекат дубоке прераде… Ту је дакле било доста пројеката који стоје у основи тих резултата“, наводи он.

Финансијски посматрано, НИС је остварио профит сваке године од како је Гаспром преузео компанију, осим у години пандемије. НИС је од 2012. године почео исплату дивиденди у висини од 25 одсто оствареног профита (мањински акционари траже да се рацио повећа). У том периоду компанија је исплатила дивиденде у висини од око 100 милијарди динара (око 800 милиона евра) закључује Гујаничић.