Нови "Маршалов план" би запослио целу Србију: Стручњаци сагласни, кључно - у шта улагати
Председник Александар Вучић најавио је покретање новог инвестиционог циклуса вредног пет до десет милијарди евра, који би "запослио" целу Србију.
Стручњаци углавном поздрављају идеју шефа државе да покрене својеврстан "Маршалов" план за Србију, али указују да је кључно - у шта улагати.
Вучић је, лансирајући ту идеју у јавности, поменуо да пре свега мисли на капиталне инфраструктурне пројекте: изградњу метроа, ауто-путеве, пруге, железнички Коридор 10, као и за изградњу канализације, водовода, пречистача за отпадне воде...
Инвестициони циклус требало би да буде завршен за четири или пет година, а подразумева пројекте за развој целе земље.
Шта овај план тачно значи, ако се има у виду да су инвестиције у Србију већ значајне?
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/59996/1_129.jpg?itok=dJvXlb6V)
Вучић најавио нови програм који ће РАЗВИТИ ЦЕЛУ СРБИЈУ
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/344206/profimedia-0312747747.jpg?itok=4y1RPt0H)
Богатство за виноградаре: Субвенције за прераду грожђа и до МИЛИОН ЕВРА!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2016/04/29/bitkoin.jpg?itok=qCwwa25L)
Како Срби могу постати модерни рудари и зарадити 11.000 долара: Шта је биткоин, блокчејн и шта доноси либра?
На то питање економиста Иван Николић кратко одговара: "План".
- Стопа инвестирања у Србији тренутно је задовољавајућа, али се чини да се и даље стихијски улаже, махом вођено активностима страних директних инвестиција. Са најавом оваквог једног већег инвестиционог плана уносимо извесност и контролу тог процеса - навео је Николић.
Николић указује да укупне инвестиције у Србији износе око 22,5 одсто БДП-а.
- То и није толико лоше, чак је и више од просека ЕУ. Бруто фискална улагања су нешто нижа, али је сама динамика прилично задовољавајућа, пошто раст инвестиција већ неколико квартала чак и година уназад иде два и по пута брже од самог раста БДП-а - објашњава економиста Иван Николић.
Према његовој оцени, требало би наставити и са постојећим издашним улагањима у инфраструктуру, али сматра да треба дати већи подстицај станоградњи.
Николић, иначе директор за научноистраживачки развој Економског института, каже да је кључно да се определи које секторе, као најисплативије, треба план да обухвати, будући да се и у самој струци међу економистима често води дебата где улагати и који су сектори најоптималнији, као и шта је најефикасније по државу и раст БДП-а.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/06/24/ts_novi_beograd_-_24_06_2019-2131.jpg?itok=PdPm_EeV)
Брзо отклоњени кварови на мрежи: Екипе ЕПС-а се избориле са невременом у Београду
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2017/11/09/profimedia-0341716175.jpg?itok=hGyyF7V8)
Боровница може да постане нови српски бренд: Велика улагања, али и велики приходи
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2015/09/26/stan-bgnavodi.jpg?itok=Xqmb28lu)
Почиње паушално опорезивање "станова на дан": Ево од када и по којој формули ће се обрачунавати!
Чини се, додаје, да ефекти улагања нису на прави начин искоришћени, јер не можемо да достигнемо, а онда и одржимо релативно високу стопу раста БДП-а.
- Зато је добро да се прави овај план стратешког улагања и да тај процес контролишемо - истиче Николић.
А на питање шта држава треба да ради, где најпре да улаже, он одговара - у инфраструктуру.
- Када говоримо о техничкој структури укупних инвестиција, јасно је да треба направити баланс између улагања у саму опрему на коју сви прво помислимо ад хок, али подједнако треба улагати у грађевинарство - каже Николић.
Анализе показују, истиче, да једино улагања у станоградњу заостају код нас за неким европским просеком и потребним нивоом ако се поредимо са брзорастућим земљама, док је већ значајно урађено на плану путне и железничке, а сада и енергетске инфраструктуре.
Директорка представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан Дубравка Негре каже да се управо ових дана, током обилних киша, показало колико је инвестирање у инфраструктуру важно.
- Очекују нас улагања у комуналну инфраструктуру, канализацију и водовод, где треба нарочито истаћи Београд и највећу општину Палилула. Видимо јуче и претходних дана, током обилних киса, колико је таква инфраструктура важна - истиче Дубравка Негре.
ЕИБ је претходну годину означио као једну од најзначајнијих са становишта инвестиционих улагања, будући да су уложили 1,1 милијарду евра у регион, што је двоструко више него у 2017.години.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2014/08/18/banka.jpg?itok=e0iw5y1P)
Одрешили кесу: Европска банка обезбедила 16,5 милиона евра за развој малих и средњих предузећа!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2018/03/19/1_0.jpg?itok=1sw3LzKd)
За десет дана 200 евра: Од овога у Србији може лепо да се заради, али нико неће да се лати тог посла
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/stranac.jpg?itok=Z2eLYNoN)
Американац тражио јефтине куће по Војводини, па нашао једну за 6.000 евра (ВИДЕО)
У склопу укупног инфраструктурног улагања у Србији, Дубравка Негре каже да се у наредном периоду може очекивати завршетак важних пројеката као што су путни Коридор 10, Ниш-Димитровград кроз Сићевачку клисуру, који је у потпуности финансиран из кредита ЕИБ-а са 265 милиона евра, поред рехабилитације и електрификације пруге Ниш-Димитровград у коју ЕИБ улаже више од 130 милиона евра, поред 70 милиона евра донације ЕУ.
- Чека нас и наставак улагања у здравствену инфраструктуру, пре свега у Клинички центар у Београду, а онда и у Новом Саду - додаје Дубравка Негре.
Интензивне инвестиције и даље се, каже, очекују у науку и образовање, кроз програм вредан 200 милиона евра.
- Један део тих средстава је већ инвестиран у научно-технолошке паркове у Београду, Нишу и Новом Саду, али нас очекују и исплате преосталог дела у бројне истраживачке и високо образовне институције широм земље - каже Дубравка Негре.