НОВИ ПОРЕЗ ОД ЈАНУАРА: ПДВ у износу од 20 одсто за услугу коју раније нисмо плаћали, корисници у шоку
Корисници Ибеја су добили обавештење да од јануара почиње наплата пореза од 20 одсто - и то свима са пребивалиштем у нашој земљи.
Најпознатија светска платформа за онлајн аукциону продају Ибеј послала је јуче обавештење корисницима у Србији да ће од јануара, у складу са српским пореским прописима, почети да обрачунава ПДВ у износу од 20 одсто.
СРБИЈА ОБНАВЉА И ШИРИ СВОЈУ МРЕЖУ АУТО-ПУТЕВА: Један је постао приоритет, у плану је градња још 15 брзих деоница
ДЕТАЉНО ОБЈАШЊЕЊЕ: Шта све пише у економском споразуму Британије и ЕУ о Брегзиту, спомиње ли се и Србија?
ДОГОВОР ЈЕ ЛОШ ПО ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ: Представници једне индустрија огорчени због споразума о Брегзиту
Порез ће се, према њиховом обавештењу, наплаћивати свим корисницима Ибеја са пребивалиштем у Србији. Вест о новим правилима и већим трошковима трговања на интернету многи овдашњи корисници су дочекали са негодовањем, будући да Ибеј наплаћује високе провизије. Иначе, преко ове платформе данас тргују многи грађани Србије. Овај глобални интернет-бувљак није место где се продаје само нова роба, него често и половна по врло примамљивим ценама за купце са Запада. Један дугогодишњи трговац старим стварима које продаје преко Ибеја каже да га је изненадила ова вест, али да још није сигуран о каквом порезу је реч и колико ће га то коштати.
- Уплате за продате ствари стижу најчешће преко Пејпала, а да бих подигао тај новац морам да га пребацим на моју интернет-картицу. Сигуран сам да држава и Пореска управа имају увид у моје девизне приливе, али то није чиста зарада. Много је трошкова који иду уз то и на крају остане тек толико да покријем мању плату - каже један корисник. Наводи трошкове поштарине која је често виша од цене предмета који продаје, плус провизије које наплаћује Ибеј.
- Прошлог месеца сам платио 1.200 долара провизије. Можда то некоме звучи невероватно, али роба коју продајемо је махом стара и половна, са бувљака, старе ствари које нико не жели и које, на срећу, ипак имају купце. Било да је реч о милитарији (старе војне ствари), старим часописима или разним предметима које је неко бацио - каже он и додаје да не бежи од плаћања обавеза, али да би волео да буде праведно. Трговци кажу да ће многи после ове најаве сигурно одустати од овакве трговине или ће једноставно покушати да региструју налоге у другим државама како би избегли плаћање обавеза. Тврде да преко овог и сличних сајтова тргују они који не могу да живе од плате од 30.000 динара, па покушавају да надоместе новац у кућном буџету, продајући старе ствари.
Један од њих који живи у Хрватској, а на И-беју продаје преко више налога међу којима је један из Србије, како каже, ову вест није примио озбиљно будући да преко српског налога и не продаје много.
- Главна продаја иде преко налога у Италији на коме радим више од десет година. Никада нисам плаћао порез, јер у Италији такве обавезе имају озбиљни трговци са регистрованим интернет-продавницама. Обични трговци, попут мене никада нису имали такву обавезу нити је било контрола. Ја чак сумњам да је ово начин да Ибеј као компанија покушава да увећа своје приходе - каже трговац, додавши да му је недавно на налог регистрован у Италији стигло обавештење да се од фебруара захтева ВАТ број, да ако желе да продају, морају да буду регистровани.
Трговина се сели на Фејсбук
- Мислим да ће већина продаваца, у случају да крене наплата пореза, трговину преселити на Фејсбук где постоје бројне циљне групе, рецимо колекционара који међусобно продају и мењају старе ствари. Тако се и друге друштвене мреже могу користити у ове намене у будућности - сматра.
Горан Радосављевић, професор на факултету, објашњава да је у овом случају платформа И-беј зарачунала порез да би се заштитила од закона у својој земљи. Она није једина. То су, како каже, учиниле многе друге, почев од продаваца видео-игара па надаље.
Према нашем закону, промет робе између физичких лица се не опорезује, али платформа не зна да ли сте ви физичко или правно лице.
- Ибеј нема регистровано правно лице у Србији и да би се заштитио свима је увео порез на додату вредност. То су вероватно учинили зато да не би морали да "гледају у пасуљ" ко је са друге стране, да ли продаје или да ли се идентификује. У супротном, тај би био обвезник пореза на доходак - објашњава Радосављевић за Политику.
Каже да је ово слична прича као са Пејпалом. И-беј је регистрован на територији Европске уније, где земље чланице међусобно не плаћају ПДВ. Да Ибеј има фирму у Србији, промет преко те фирме могао би да буде контролисан, шта ко продаје и како продаје, да ли продаје физичко или правно лице. С обзиром на то да овде немају регистровану фирму, постоје одређена ограничења. У случају Пејпала постоје ограничења да можете да платите нешто, али не у нашој земљи, зато што није регистрован у Србији.
- Највећи проблем прави наш закон о девизном пословању који је прилично крут и о коме причамо готово две деценије. Тај закон у суштини налаже да уколико хоћете да се бавите било којим послом у Србији морате имати регистровану фирму. Међународне платформе су регистроване на неким другим дестинацијама са којих раде. Да би се заштитиле од закона у својим земљама, зарачунавају порезе или у случају Пејпала забрањују трговину на територији Србије. Њима наша Пореска управа не може ништа, али може да ургира код њихове Пореске управе и онда она њих може да гони што крше закон одређене земље - наглашава професор факултета.
Осим овога трговци преко платформи као што је Ибеј подлежу и плаћању пореза и доприноса, као и сви дигитални радници на интернету, који имају примања из иностранства. Физичка лица која су остваривала приходе из иностранства без обзира да ли су остварена од продаје добара или од пружања услуга предмет су анализа у Пореске Управе. Порески третман продаје добара зависи од тога да ли се ради о продаји сопствене имовине "од случаја до случаја" или је то стална активност физичког лица.
Радосављевић каже да се прича о фриленсерима провлачи већ неко време и решава се на врло једноставан начин. То се постиже тако што ће неко основати предузетничку радњу, бити обвезник пореза у Србији и на тај начин немају ниједну другу пореску обавезу, тј. плаћају паушални порез, који је нижи него што би плаћали као физичка лица. Али, како наглашава, оног тренутка када отворе фирму, њихове финансије су транспарентне.
