НОВО ПРАВИЛО ЗА САКУПЉАЧЕ ТАРТУФА: Од сада само са ДОЗВОЛОМ! Водите рачуна - без лиценце може се убрати само ова количина
Погледајте шта је потребно за стицање лиценце
Сакупљачи тартуфа у Србији од сада ће морати да имају лиценцу да би се бавили овим послом.
Чадеж и Де Фалко: Србија и регион важни за америчке компаније
Европски центар изврсности стиже у Нови Сад: Положен камен темељац за изградњу института Биосенс
Они који иду у сакупљање без дозволе могу са собом да понесу само тартуф тежине до једног килограма, док ће се све остало сматрати шверцом, потврђују из Миколошко гљиварског савеза Србије.
Сертификат је до сада добило 85 сакупљача у Србији, док је процена да их више од 8.000 још увек ради без лиценце, потврђују из ове институције. Ова одлука донета је како би се спречили инциденти, туче и убиства која су се дешавала због тартуфа у различитим деловима Србије.
Они који иду у сакупљање без дозволе могу са собом да понесу само тартуф тежине до једног килограма, док ће се све остало сматрати шверцом, потврђују из Миколошко гљиварског савеза Србије.
Сертификат је до сада добило 85 сакупљача у Србији, док је процена да их више од 8.000 још увек ради без лиценце, потврђују из ове институције. Ова одлука донета је како би се спречили инциденти, туче и убиства која су се дешавала због тартуфа у различитим деловима Србије.
Шта је потребно за лиценцу?
- За добру потрагу за тартуфима неопходно је знање и зато лиценцу издајемо у договору са Заводом за заштиту природе - каже Зоран Јеленковић, председник Миколошко гљиварског савеза Србије.
- За полагање се пријавило више од 90 људи. Тест је захтеван, положе се испит од 30 питања пред председником комисије из научне области. Једна четвртина питања је из заштите станишта и природе, остало је о препознавању тартуфа и преостали део је биолошки. Након тога добијате папир и сертификат да сте прошли обуку и да можете комерцијално да се бавите сакупљањем тартуфа - наводи Јеленковић.
Све остало је шверц
Овим полагањем ћемо постићи да људи раде легално, да буду обучени и да се чувају природна станишта тартуфа, каже саговорник.
- Када ово крене у ширу примену, неће бити простора за манипулације. Свако ко жели може да добије лиценцу, јер нама је у интересу да има што више едукованих сакупљача. Због тога сада постоји и сарадња са ренџерима Националног парка приоде 'Фрушка гора' и другим инспекцијским службама које раде контролу на терену - истиче Јеленковић.
Без лиценце до само један килограм
Свако може да сакупља тартуфе и прода легалном откупљивачу без лиценце у количини до једног килограма. Свако друго сакупљање у већим количинама је шверц, каже саговорник.
- Онај ко нема лиценцу, може да узме највише један килограм тартуфа из шуме. Ако га полиција ухвати са више од тога, чека га казна. Само комерцијални сакупљачи имају право да узму више. Казне за оног ко нелегално скупља тартуфе биле су од 10.000 до 50.000 пре неколико година, а сада се очекује да се и то пооштри - наводи Зоран Јеленковић.
Закон био нејасан
Зоран Јеленковић каже да је закон о тартуфима до сада био нејасан и често се није примењивао, па су људи без контроле и дозвољене квоте сакупљали ове скупоцене гљиве које се продају по цени од неколико хиљада евра.
- Министарство сваке године прописује квоту колико тартуфа сме да се сакупи у Србији, како се не би уништило њихово природно станиште. Онај ко сакупља тартуфе требао да их прода легалном откупљивачу. Онај ко их сакупља и продаје мора да плаћа држави, ако и за сваку другу робу. Проблем је што се раније није контролисало како се врши предаја тартуфа, где, да ли сакупљач зна на који начин се то ради - истиче он.
Убиства и уништавање
Многи који немају знање, тартуфе купе грабуљама, уништавају површине, беру оно што није зрело. Када се погрешно беру, станишта тартуфа могу се униште, каже Јеленковић.
- Ово је јако битно из разлога што се ова област коначно уводи у неке легалне токове и како би избегли инциденте којих смо били сведоци у прошлости. Било је много проблема са инцидентима, тучама, чак и убиствима, међу сакупљачима тартуфа. Има оних који су сматрали налазишта тартуфа својим приватним поседом и сукобљавали се са осталим сакупљачима. Делили су налазишта по деловима Србије, па онај ко није из Војводине, није рецимо смео да тражи тартуфе на Фрушкој Гори. Поделили су налазишта и чували као је његова бабовина, док су остале пребијали и бушили им гуме -прича саговорник.
Хрвати уништили своја станишта, па узимају тартуфе из Србије
Постоје наговештаји да је све што неки овде ваде у сивој зони и углавном завршава у Италији као истарски тартуф и у Француској земљама које имају велику потражњу.
- Многи тартуфи су се продавали на црно у Хрватској, јер су они уништили њихова станишта. Након тога, они српски тартуф на светском тржишту продају као истарски. Цена које се постиже у Србији је 10 одсто од цене која се постиже у другим земљама, тако да су они на нешим тартуфима зарађивали велики новац - објашњава Зоран Јеленковић.
