ОТКРИВЕНА ОБМАНА О КОПАЊУ ЛИТИЈУМА Проф. др Александар Јововић: "Колеге су манипулисале подацима, то је брука за нашу науку!"
Драгана Ђорђевић са још седам сарадника објавила неистините податке о литијуму и заштити животне средине у западној Србији у светском научном часопису. Стручњаци траже повлачење рада
Тим стручњака, међу којима су професори Машинског и Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, предао је допис научном часопису Натуре – Сциентифиц Репортс у коме се тражи исправка или повлачење рада „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ аутора Драгане Ђорђевић и сарадника због великог броја недостатака, недоследно примењене научне методологије и манипулација чињеницама и референцама на основу којих аутори извлаче погрешне и научно неутемељене закључке.
Оцењено је да Драгана Ђорђевић и сарадници у свом раду износе низ нетачних или непотпуних чињеница или података, користе референце на начин који може бити обмањујући, јер погрешно приказују садржај научних радова који су референцирани и доносе закључке без примене стриктне научне методологије путем које је једино могуће доћи до научно утемељених закључака.
На овај начин аутори рада научну и општу јавност доводе у заблуду о потенцијалним утицајима Пројекта „Јадар“ на животну средину. Из експертског тима поручују да „објављивање нетачних података у овом раду, упркос чињеници да су подаци јавно доступни, директно умањује кредибилност рада и његову научну утемељеност“.
Међу члановима тима су и тројица реномираних стручњака из Србије – др Александар Јововић, редовни професор Машинског факултета, др Александар Цвјетић, редовни професор Рударско-геолошког факултета и др Никола Лилић, такође редовни професор на Рударско- геолошком факултету.
1. Нетачна површина
Они конкретно оспоравају низ нетачних чињеница и наводе да су Ђорђевић и сарадници манипулисали референцама. Један од многих примера је и погрешно навођење површине коју би пројекат заузимао. У раду се погрешно наводи да површина коју би пројекат заузео износи између 2.031 и 2.431 хектара. Међутим, јавно доступни подаци показују да централно подручје пројекта с рудником и постројењем за прераду обухвата свега 220 хектара, а са депонијом индустријског отпада у долини Штавице укупно 388 хектара.
2. Складиштење течног отпада
У раду се нетачно наводи и да ће се индустријски течни отпад складиштити у близини река Коренита и Јадар, које су склоне плављењу околног подручја. Јавно су доступни подаци, које Ђорђевић и сарадници нису узели у обзир, да се предложена локација отпада недвосмислено налази изван плавних подручја, као и да је предвиђен чврсти, а не течни отпад. Како чланови стручног тима кажу, ова информација јавно је доступна већ дуже време.
3. Неисправна методологија
Посебно су значајни примери који су наведени у допису из којих се види да аутори нису примењивали исправну научну методологију. Један од главних закључака рада је да почетне анализе одабраних хемијских елемената у земљишту и реци у зони потенцијалног рудника „Јадар“ сугеришу да је утицај на животну средину евидентан већ у фази истраживања.
4. Погрешне полазне тачке
Међутим нигде не наводе полазне податке о затеченом стању земљишта и воде пре почетка геолошких истраживања, који би једини могли бити основ за такву тврдњу. Стога се не зна да ли њихова мерења једноставно одражавају природно присуство ових елемената у животној средини. Наиме, историјски налази српских геолога из 1990-их потврђују да су повишени нивои бора, литијума и арсена у долини Јадра природни феномени, а у раду се не спомињу ни већ постојећи проблеми загађења попут пуцања бране у руднику Столице маја 2014. године, што је изазвало испуштање јаловине и контаминацију земљишта и вода низводног слива реке Јадар.
Овим поводом огласио се Александар Јововић, редовни професор Машинског факултета који је рекао за Курир да се већ дужи временски период у јавност пласира велики број дезинформација и нетачности и то увек чини иста група људи. Како каже на спорном раду радило је осам аутора.
- Они су, из неког разлога, сматрали да своје податке треба објавити у научном часопису. Данас имамо хиљаде научних часописа и рецензената, па може доћи до пропуста, али су сигурно имали неке коментаре рецензената на свој текст. Јасно је да су измене начињене после 5. јула, јер у чланку пише да је тог дана добијена патентна пријава, што значи да је дорађиван након тог датума и изашао је касније тог месеца. У моменту када су писали рад, нацрти студија нису били објављени и они су на основу неких ранијих материјала објавили одређени број података и дали своје анализе. Тада су погрешили, нарочито када су говорили о површини терена и колико ће људи бити "угрожено" пројектом. Подаци о површинама постоје још од 2021. године. Говори се и о другим стварима, као што су будућност литијумских батерија, а они користе неке информације из 2016. године које су бајате, појаснио је за Курир професор Јововић.
Он је додао да његове колеге нису погледале студију пре него што су је напале.
- Кључна манипулација која се десила, и која се протура, независно од овог рада, је мерење квалитета воде и ниво бора и литијума у кругу од 20 километара од бушотине. Тамо се каже да су неколико пута већи него у неким другим зонама, и то заправо није спорно. Управо ту лежи и манипулација, јер када кажете да је нешто 20 пута веће него што је било, сви ће рећи "катастрофа", а намерно су изоставили чињеницу да су ти нивои и даље далеко испод оних који се сматрају штетнима. Јесте повећање, али безначајно. То је неодговоран начин на који се приступа науци у истраживањима, и то није смело да се деси.
Да од овог рада нису направили толику халабуку, нико од нас не би ни реаговао. Доказивање њихових грешака нама неће донети "срећу у животу". То је брука за нашу науку и нисам срећан што морам да се "препуцавам" са колегама око ствари које видљиво нису тачне, али су из политикантских разлога стално у оптицају. Нема другог разлога, осим полтике, а животна средина не сме бити коришћена као изговор за политиканство. Једноставно, студије имате, а нико од тих колега није хтео да их погледа.