Ове земље су кључни трговински партнери Србије: Изненадиће вас ко је на првом месту

Трговина робом са ЕУ у 2023. години чинила 60 одсто укупне трговине робом Србије, а Кина је појединачно, други по реду трговински партнер Србије.

Иако је Србија у првих девет месеци 2024. године повећала спољнотрговинску робну размену за 3,9 одсто, раст дефицита у робној размени је порастао за 20,4 одсто у односу на исти период прошле године, наводи се у извештају РЗС-а.

Међу највећим трговинским партнерима, Србија највећи дефицит бележи са Кином – чак 316,5 милиона долара од јануара до септембра 2024. године. Са Немачком, са којом Србија годишње размени највише робе, дефицит је 89,6 милиона долара за исти период.

Најважнији спољнотрговински партнери у септембру 2024. у извозу су Немачка, Босна и Херцеговина, Кина, Италија и Румунија, док су за увоз Кина, Немачка, Италија, Турска и Пољска, а о детаљној анализи последњег извештаја спољне трговине РЗС-а, Нова економија је већ писала.

Ради једноставније трговине, Србија је са Кином потписала Уговор о слободној трговини 1. јула 2024. године, којим је око 60 одсто робе ослобођено царина.

С друге стране, иако Европска унија земљама које нису чланице омогућава да путем Сингле Еуро Payments Ареа (СЕПА), односно Јединственог платног подручја, једноставније врше финансијске трансакције са ЕУ, Србија и даље није део СЕПА.

Највећа корист СЕПА било би значајно смањење трошкова провизије. Из Народне Банке Србије кажу да од 2014. године тече процес усклађивања домаћих банкарских система са СЕПА стандардима, као и да је једино што се чека зелено светло Европске уније, преноси Euronews.

Блоомберг преноси да су најновије изјаве српског политичког врха указале да би улазак у СЕПА могао да потраје и два месеца у односу на првобитно планиран рок –  1. јануар 2025. године.

Ко је већи трговински партнер – ЕУ или Кина?

Привредна комора Србије у децембарском издању МАТ-а (Макроекономске анализе и трендови) наводи на је „Србија ове године на тржишту Кине и Турске пронашла алтернативу за пригушену тражњу из ЕУ. Да се то није десило, у првих девет месеци не бисмо имали раст робног извоза од 1,9 одсто, већ пад од 1,9 (робни извоз био би нижи за 921 милион евра)“.

Према истим подацима, пораст извоза у Кину порастао је за 65 одсто (од септембра 2023. до септембра 2024. године), а у Турску за 80 одсто.

Када су улагања у питању, на сајту ЕУ за тебе наводи се да је Европска унија у последњих десет година уложила четири милијарде евра бесповратних средставаи седам милијарди евра у повољним кредитима.

С друге стране, према подацима Народне банке Србије, укупан износ страних директних инвестиција из Кине у периоду од 2010. године до 2023. године износио је 5,5 милијарди евра, а детаљније о томе је Нова економија већ писала.

Вредност извоза 15 највећих извозника из Србије у 2023. години износила је седам милијарди евра, од чега су трећину тог износа оствариле кинеске фирме које на страним тржиштима продају бакар, злато и челик, преноси Блоомберг.

Међу тим фирмама налази се и China Railway Интернатионал Цо Лтд, која је заједно са China Communications Цонструцтион Company Лтд. радила на реконструкцији надстрешнице у Новом Саду која се 1. новембра обрушила и том приликом је погинуло 15 људи, а која је према подацима Агенције за привредне регистре 19. најпрофитабилнија фирма у Србији 2023. године.

Још једна од кинеских фирми која послује у Србији је и Линглонг Интернатионал, компанија која се бави производњом гума, а која послује у Зрењанину. Н1 преноси да је немачка компанија МАН Труцк & Бус у новембру обуставила набавку гума из ове фабрике, после вишегодишњих навода о експлоатацији радника у овој фабрици и могућој трговини људима.

Извор: Нова Економија