Ово је цех који ће неко морати да плати: ОСАМ БИЛИОНА ЕВРА је цена застоја због короне
Очекује се да ће застој због пандемије короне ове године коштати 8.000.000.000.000 евра. Речима: осам билиона евра.
То је вредност непроизведених аутомобила, неподшишане косе и неприказаних филмова, као резултат глобалног затварања, израчуната од Међународног монетарног фонда (MMF).
Али то није једини трошак. Уз то, постоји још седам билиона евра које државе троше како би уштедиле радна места и покренуле посао. Заједно, то резултира масовним преусмеравањем ресурса.
Питање које се поставља с обзиром на ову димензију гласи: ко ће платити рачун? На то постоји неколико одговора. Један је: нико. На први поглед звучи непристојно, али из данашње перспективе није посве невероватно.
ЊИМА ЈЕ ПАД НАФТЕ СМЕШАН: Погледајте какве се све необичне шале збијају на тај рачун (ВИДЕО/ФОТО)
ДА ЛИ ЋЕ НАМ ПЛАЋАТИ ЗА КУПОВИНУ НАФТЕ? Хронологија догађаја која је довела до негативне цене "црног злата" у свету
РОКОВИ ЋЕ БИТИ НАДОКНАЂЕНИ: Српски грађевинари настављају са радом ПУНОМ ПАРОМ
Широм света богате земље попут САД, Јапана, Немачке и Аустрије тренутно добијају јефтине кредите, готово уз нулту камату. Дакле, ове земље могу упасти у огроман дуг, али тешко да ће то осетити све док могу обновити зајмове изнова и изнова једнако јефтино, пише бечки Стандард.
Као резултат економског застоја, многи инвеститори ионако не знају где уложити свој новац. Неће се у догледно време градити нове фабрике.
Многи који то себи могу приуштити, радије ће прво уштедети. Тај вишак капитала значи да ће цена новца, камата још дуго остати врло ниска. Уз мало среће, комбинација ниских каматних стопа и умереног економског раста током следећих пет до десет година могло би узроковати да се дуг који је тако брзо порастао временом смањује.
Али не мора бити тако. Шта ако економије опет почну радити глатко, а инфлација порасте? Тада би и камате порасле, а кула огромног дуга постала би скупља. Осим тога, у наредним годинама наставиће се улагати у скупе инвестиције, посебно у сврху заштите климе. Све би то и даље трошило новац који однекуд мора доћи.
Па можда ће, када пандемија короне попусти, брзо почети расправа о томе одакле би владе требале узети додатни новац. Морамо ли уштедети или повећати порез? Очекивани утицај кризе на расподелу дохотка и богатства уско је повезан с тим питањем.
Тешко да се ико бавио тим проблемом колико Walter Scheidel, економски историчар са Универзитета Стенфорд. Неједнакост се историјски смањила због великих криза. Другачије је с тренутном.
- Из данашње перспективе јаз у приходима вероватно ће се повећати због кризе - каже Scheidel.
Добра вест: само најгоре катастрофе попут куге, ратова и револуција имале су уравнотежени учинак на приходе. Тада су уништена велика богатства и они радници који су преживели могли су преговарати о бољим условима, јер људи недостаје. То је смањило неједнакост, али је општи ниво благостања пао.
Scheidel то данас не очекује: колико год трагична била тренутна пандемија короне, на срећу је стопа смртности према историјским поређењима ниска. Брзи одговор на пандемију и обилни пакети економске помоћи деловали су, каже Scheidel. Без веће катастрофе не би се смањила ни социјална неједнакост.
Почетне студије из Аустрије такође показују да се јаз у приходима радне снаге обично повећава. Група истраживача са Бечког универзитета редовно анкетира 1.500 грађана о томе како се понашају у корона кризи. Један фокус је утицај на доходак и тржиште рада. Према резултатима овог репрезентативног истраживања, домаћинства која су имала мало пре кризе имала су већи губитак. Сада знатно више домаћинстава живи с мање од 1.100 евра месечно.
Постоје бројни конкретни предлози како би се супротставили тој мешавини високих трошкова и евентуално све већој неједнакости. Тренутно долазе углавном од левичарских економиста, невладиних организација и удружења. Оно што обједињује све идеје јесте позив на веће порезе за богате. Страх у овој групи је да би алтернатива била штедња на штету оних људи који се најмање могу одбранити, наводи Стандард.
Економисти Габриел Зуцмана и Emmanuel Саез са Универзитета Berkley у Калифорнији предлажу увођење европског пореза на богатство. Погодио би један одсто најбогатијих. Имовина испод два милиона евра остала би неопорезива, а ако је већа од осам милиона, намет би порастао на два одсто. Attacovi критичари глобализације предлажу још радикалнију меру, траже да се имовина од 100 милиона евра опорезује са 30 одсто, а имовина вредна милијарде чак и 60 одсто.
У Немачкој се помиње ревитализовање плана из 1952. године од 50 одсто пореза на сву имовину, плативо у четири годишње рате у периоду од 30 година, пише Indikator.ba.
Наравно да постоје и контрааргументи, па тако економиста Степхан Schulmeister, који није непријатељ пореза на богатство, каже да су предлози у димензији попут Attacsove нереални, не само политички него и технички.
Супербогати су уложили свој капитал у земље, компаније и хартије од вредности. Да би финансирали порез од 30, па чак и 60 одсто, морали би пласирати своје инвестиције, али је питање ко би све то требао купити?
Не мора се неједнакост увек гледати кроз објектив богатих и сиромашних. Ту је и генерацијски јаз. То се видело већ након финансијске и евро кризе: јаз између младих и старих повећао се. Аустријски економиста Бернхард Hammer верује да ће актуелна криза такође економски утицати на младе људ, иако још увек нема студија о томе.
Ако је циљ правичнија расподела трошкова кризе, политика би требало да циља и на те групе и тражи допринос оних чији су приходи досад били поштеђени, на пример међу пензионерима и државним службеницима.
ДРАМА ДОСТИЖЕ ВРХУНАЦ: Вирус однео животе великог броја радника у ПРЕХРАМБЕНИМ ПРОДАВНИЦАМА
ГАСТАРБАЈТЕРИ МОГУ НАЗАД НА ПОСАО: Ево шта чека наше грађане ако се врате на рад у иностранству
ВИРУС УТИЦАО НА НАВИКЕ: Ево шта сад НАЈВИШЕ ТРАЖЕ купци некретнина
НЕВЕРОВАТНА СТВАР, ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ! ТРЖИШТЕ НАФТЕ СЕ УРУШАВА: Цена нафте пала испод 0 долара
НАФТА НИЈЕ БИЛА ЈЕФТИНИЈА У 21. ВЕКУ: Због пандемије управо забележена рекордно ниска цена ЦРНОГ ЗЛАТА
