ПЉАЧКА! Еурокрем у Идеи коштао 600 динара, а у радњи поред само 400?! Србија Данас прва истраживала како ХИПЕРМАРКЕТИ отимају новац од грађана
Колико пута сте последњих месеци стали испред полице у супермаркету, погледали цену омиљеног производа и помислили – ово више нема смисла? Некада сте могли да почастите себе и своју децу теглицом Еурокрема без гриже савести, а данас вам се чини да за ту привилегију треба подићи кредит. Ово није последица пуке случајности, инфлације или несрећних околности већ договарања цена између водећих трговаца, што је директно погодило буџете грађана.
Још у октобру прошле године, портал Србија Данас први је указао на алармантне чињенице о високим ценама основних животних намирница у великим трговинским ланцим. Наше истраживање тада је разоткрило систематско подизање маржи и док су многи сумњали у размере овог проблема, време је показало да су наше анализе биле тачне. И док су се председник Србије Александар Вучић и Влада Србије борили да различитим акцијама спусте цене и олакшају живот грађанима, неко је истовремено штитио интересе великих трговачких ланаца, омогућавајући им да наставе са праксама које оптерећују буџете потрошача.
Комисија за заштиту конкуренције покренула је истрагу због основаних сумњи које упућују да су трговински ланци - Делхаизе, Меркатор С, ДИС и Univerexport - намештали цене и повећавали зараду на уштрб грађана Србије. На основу извештаја Комисије, Више јавно тужилаштво у Београду формирало је предмет којим је покренут поступак испитивања повреде конкуренције против четири привредна друштва - "Делез", "Меркатор С", "Универекспорт-импорт" и "ДИС", због провера да ли се у поступцима ових друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела.
Слике са састанка представника трговинских ланаца, које су се прошле године појавиле у јавности, откриле су горку истину. Док се ви борите да спојите крај са крајем и омогућите вашој породици да има пристојан оброк, представници ових гиганата се у елитним београдским ресторанима договарају како да вас додатно одеру.
Да би вам приближније објаснили начин на који вам договори између маркета "ваде паре из новчаника" најбоље је да узмемо неку намирницу као пример. Тако, крем ТАКОВО Еуроцрем 500г у маркету Идеа коштао је 599.99 динара, док у Сунцу, који није један од маркета који је у договору одређивао цене, коштао је 424.99 динара. Разлика само за овај производ у октобру 2024. године била је 175 динара, што јасно показује начине на који поменути маркети зарађују новац. Потрошачи су присиљени да плаћају више за исти производ, док су у мањим трговинама или у суседним земљама цене истог производа често знатно ниже, што додатно отежава живот обичним људима.
Каквим техникама прибегавају велики ланци маркета у Србији како би увећали своје профите на штету грађана Србије, најбоље ћемо вам приказати на примеру:
Замислите да неки производ, који реално вреди 100 динара, сви ови ланци продају по 150 динара јер су се тако међусобно договорили. Уместо да се такмиче у ценама и пружају грађанима фер услове, договарају се како да повећају своје марже, чиме сви заједно зарађују додатних 50 динара по комаду. Потрошачи су присиљени да плаћају више за исти производ, док су цене у мањим трговинама или у суседним земљама за тај исти производ често знатно ниже, што додатно отежава живот обичним људима.
Или просто речено, када видите да тај исти производ у Меркатору, Роди, ДИС-у, Максију или Идеи кошта 150 динара (скупља цена коју су међусобно договорили) постаћете и сами убеђени да је то реална цена производа јер су ови маркети најраспрострањенији. Ипак, ако одете до неког мањег маркета или локалне продавнице уверићете се да је цена тог производа 100 динара, односно знатно нижа од цене по којој је ови ланци маркета продају.
Како бисмо вам најприближније објаснили оно што се тренутно дешава на тржишту упоредили смо у оквиру свог истраживања цене истих 45 производа у маркетима Идеа и супермаркета Сунце и открили невероватне разлике. За ових 45 производа у октобру 2024. године у маркету Идеа морали бисте да одвојите 13748.55 динара, а у Сунцу 11527.55 динара. Што значи да бисте куповином у Сунцу уштедели чак 2221.00 динара, односно куповина у Идеи за ове исте производе је скоро 20 посто скупља (19,27). Ова разлика у цени директно погађа потрошаче, а када се пренесе на веће количине и дужи временски период, додатни трошкови постају озбиљан ударац за буџет многих породица. Дакле, док представници хипермаркета једу слабо печене бифтеке по београдским ресторанима и, како се сумња, уговарају цене подижући марже, ви народе плаћајте основне намирнице и производе за свакодневну употребу, не по реалним, већ по ценама које су они одредили, како би још мало увећали своје профите.
Ова пракса не само да представља манипулисање тржиштем, већ је и кршење Закона о заштити конкуренције. Договор о ценама између ланаца маркета онемогућава здраву конкуренцију, што резултира вишим трошковима за обичне грађане. Уместо да имају приступ фер ценама које одражавају стварну вредност производа, потрошачи се суочавају са вештачки напумпаним ценама, што није праведно нити легално. Ова ситуација не само да штети вашем буџету, већ и нарушава темеље тржишног система, чинећи га нефункционалним за сваког грађанина.
У доба када су поскупљења свакодневна појава у свету и када сваки динар има своју тежину, велики трговински ланци у Србији се све више удаљавају од поштених пракси, саботирајући напоре државе да се грађанима омогуће што приступачније цене производа за свакодневну употребу. Када основне намирнице и производи постају луксуз, поставља се кључно питање: ко заправо убира плодове ове ситуације, а ко на крају сноси терет?
Одговор на ово питање, чини се, у Србији је све јаснији - трговински ланци великих маркета несметано профитирају, док су грађани препуштени да плате цену њихове похлепе.
Грађани позивају на бојкот маркета
Грађани су одлучили да узврате, па је покренута иницијатива за бојкот великих трговинских ланаца, у којој се позивају потрошачи да у петак, 31. јануара 2025. године, не купују у великим маркетима Maxi и Shop&Go (Делхаизе), ДИС, Univerexport, Идеа и Рода (Мерцатор) и Лидл.
На друштвеним мрежама се шири позив на солидарност, по угледу на регион, где је слична акција већ дала резултате – масован бојкот великих ланаца маркета је натерао трговце да реагују и прилагоде цене стварним могућностима грађана.
Напомена: Цене производа које смо упоредили узете су из одабраних продајних објеката у тренутку обиласка на територији града Београда у октобру 2024. године. Могуће су промене у ценама услед временског раздобља до данас, различитих акција, сезонских попуста или специфичности локација, што може утицати на одступања у подацима приказаним у овој анализи.