ОВО ВОЋЕ ВАМ ГАРАНТУЈЕ ДОБРУ ЗАРАДУ: Лако је за узгој, а није веома распрострањено
Иако се од узгајања мушмуле може остварити добра зарада, ова воћна врста није у великој мери распрострањена међу српским произвођачима.
Ипак, има и оних који су препознали њену исплативост. Профит и производња која не захтева велика улагања и много рада око воћа, разлози су због којих се произвођач Предраг Филиповић из Тополе одлучио за узгајање мушмуле.
Пре шест година ушао је у овај посао који му, каже, представља хоби и духовни мир, а уз задовољство успева да оствари додатну зараду. Тренутно има 300 стабала на површини од 30 ари.
- Засад нам се налази у Водицама код Смедеревске Паланке. Имали смо неколико солуција када смо покретали производњу. Било нам је важно да то буде традиционална култура. Мушмула је испуњавала критеријуме и уз то је воће које има и исплативост и лаку производњу - објашњава Филиповић.
Српски клубови у квалификацијама за Лигу Европе ти доносе врхунски НОВЧАНИ БОНУС
ЗНАЧАЈАН ПОРАСТ ЦЕНА ЖИТАРИЦА: Соја из дана у дан све траженија на домаћем тржишту
СРПСКИ ВОЋАРИ СЕ ХВАТАЈУ ЗА ГЛАВУ: Надали се доброј заради, а сада продају по ЧЕТИРИ ПУТА МАЊОЈ ЦЕНИ
Обавезно заливање у првим годинама
Улагања су, додаје, врло мала. Једина већа инвестиција је у току прве године производње када треба набавити саднице.
- Врло је важно одабрати добру садницу и пронаћи расадник који има и користи добру подлогу. Ми смо нашли преко пријатеља у Трстенику један расадник. Када смо тражили 300 садница, мислили су да их је позвала нека скривена камера јер је највећи број садница који су продали појединцу - пет. Садница мушмуле се креће од једног до два евра и то је једино улагање уз радну снагу и уз обавезно заливање у првим годинама да би производња опстала.
Каже, поднебље и услови у том делу Србије идеални су за мушмулу, додајући да се она може узгајати на висинама до 800 метара надморске висине. Посвећеност стаблима, напомиње, није велика ни захтевна.
- Ми од прве године до данас нисмо обрађивали механички земљиште између редова, то је све заливађено и оставили смо мушмулу да се сама бори и да сама проналази пут до воде. Ми је два пута годишње третирамо. Прво прскање је у цвету због болести и штеточина. Друго је крајем августа пошто је треба заштити од црва и од осталог и прихранити је. Уз ова два третирања користимо добра минерална ђубрива као прихрану у зимском периоду просипањем око стабала воћа - указује саговорник.
Две до три тоне по хектару
Иако је, због киша и наглих скокова температуре, имао проблема са ервинијом, оштећено је свега неколико стабала, те је, наводи, тренутно стање у његовом воћњаку добро. Квалитет је задовољавајући, крупноћа плода је добра.
- Ова година је била погодна за цвет. Очекујем род од две до три тоне што је добро за ову количину производње. Ми беремо мушмулу почетком новембра и мислим да ће до тада још напредовати. Прошла година је била лоша, имали смо род од свега 600-700 килограма, пре две године добили смо тону и 400 килограма, а 2017. године род је износио око једне тоне - наводи Филиповић.
Могућност и за извоз
До сада је плодове продавао једном откупљивачу у Новом Саду и једном већем маркету који послује у нашој земљи.
- Добро је што успевамо све да продамо. Ове године се двоумимо да ли да поново продајемо маркету или да извозимо. Имамо могућност да путем наших клијената, који извозе миксовано воће у Русију и Немачку, пласирамо робу на инострано тржиште. Размишљамо о тој опцији, да видимо како ће то ићи јер до сада нисмо могли да извозимо пошто нисмо имали довољну количину за извоз.
Тренутна цена, према информацијама које је добио од других произвођача, креће се од 70 до 110 динара по килограму.
- Мислим да је то добра цена када се у обзир узму улагања. Пре две године просечна цена за килограм мушмуле је била око 90 динара. Може да се заради и у кућном буџету значи доста као додатни приход - напомиње овај тополски произвођач.
И ракија од мушмула
Исплативост мушмуле, напомиње, не огледа се искључиво у сировим плодовима већ и у преради. Део прошлогодишњег рода, који је био лош, искористио је за ракију.
- Имали смо шест казана, од 400 килограма мушмула добили смо 90 литара ракије. Консултовали смо се са стручњацима и са технолозима. Поделили смо је пријатељима и прва реакција је била 'па ово личи на дуњу' и онда 'па ово у ствари не личи ни на шта' - нормално, не у негативном смислу већ у позитивном контексту, не могу да препознају шта је, има свој неки укус. Ја сам пре неколико година дошао до информација да се ракија од мушмуле Француској и Швајцарској у домаћинствима продаје као најскупља.
Веће површине - већа и зарада
О продаји своје ракије, каже, још увек не размишља озбиљно, али уколико буде имао услове да легализује и ту прерађивачку производњу, врло радо ће је пласирати на тржиште, јер се литар ракије овог воћа креће од 1.000 до 1.500 динара.
Ипак, од тренутне величине засада, каже Филиповић, не би могао у потпуности да обезбеди егзистенцију, али сматра да би производња заснована на површини од два хектара могла да омогући довољно средстава за живот.
Напомиње и да је мушмула пуна витамина, те да садржи већу количину витамина Ц у односу на лимун и поморанџу.
