"ПАРЧЕ ГУМЕ БЕЗ УКУСА" Стручњак рекао какво месо купујемо и на шта је важно обратити пажњу
Квалитет меса, а нарочито месних прерађевина, већ годинама је предмет дискусије како у Србији, тако и у свету.
Да "месо више није месо" често се види из коменатара на друштвеним мрежама, када се неко од купаца пожали да је уместо пилетине или шницле добио "парче гуме без укуса".
КОВИД ПАСОШИ НЕЋЕ БИТИ ПОТРЕБНИ: Омиљена дестинација укида обавезну изолацију, улаз могућ и без вакцине
БРЖЕ НЕГО ШТО СЕ ОЧЕКИВАЛО: Нова наградна игра "Узми рачун и победи" почиње на пролеће
ПРОДАТА ЧУВЕНА КЛАНИЦА У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ: Цена 209.500.000 динара
Какво месо купујемо и да ли је квалитет дискутабилан - на ово питање је одговорио професор Ветеринарског факултета у пензији Милан Балтић.
- Најквалитетније месо је јунеће, чији квалитет је добар у односу на целу Европу. С друге стране, најслабија карика су производи од прерађеног меса. Уситењено месо, нарочито барене кобасице, су најнеквалитетније месо у које се највише тога додаје. С друге стране, од сухомеснатог најквалитенији је пршут - каже професор.
Ипак, то не значи да су сви други производи осим сухомеснатих изузети од коришћења адитива и додатака који "месо не чине месом".
- Када се ради о хемијским параметрима, највећи део правилника је дефинисан тако да се односи на количину не воде, него протеина у месу. Мора да се зна колико месо садржи мезивних ткива и то је произвођач дужан да декларише. Адитиви се додају у количинама које су неопходне да би месо било безбедно, али количина соли нигде није прописана - каже професор Балтић.
Због чега долази до велике количине воде током пржења, тешко је одговорити осим ако се не испитају појединачни случајеви код произвођача.
- Количина воде у месу често зависи од тога када се месо ставља у промет и колико дуго стоји. Нарочито говеђе месо, ако се чим се охлади стави на печење, доћи ће до ове појаве и ниске ПХ вредности. Убризгавање воде су недозвољене радње и то не би смело да се ради, инспекција треба да реагује ако је неко у продавницу примио 300 кг меса а продао 250 кг - каже Балтић.
Исто тако, од 2006. године забрањена је употреба антибиотика који се употребљавају превентивно код узгоја животиња, али се она на појединим местима и даље користи.
- Било је случајева када је инспекција на терену открила да се риба држи у воденом раствору антибиотика, како се не би уочили трагови квара на шкргама. На тај начин се штети здрављу људи и то је апсолутно забрањено. Ипак, вереринарска инспекција врши надзор само у регистрованим објектима и нема надзор над клањем и припремом меса у објектима који нису регистровани - каже професор.
Како се не би користили антибитици који су забрањени, многе компаније прибегле су коришћењу саламуре. Некада се, зависно од врсте меса, додавало између 10 и 20 процената саламуре, а данас је постало нормално да се додаје и 60, 70 одсто.
- У месо се додаје саламура, раствор соли и зачина у води јер је то део технолошког процеса да би се добила одређена својства. То се често додаје у неограниченим количинама и користи се ради побољшања изгледа и количине меса - каже он.
Појава "дрвених груди" је једна од најчешћих проблема са пилетином са којима се произвођачи и купци сусрећу.
- Код око 20 одсто производа долази до тога да је месо са врха груди врло тврдо и да тај део није за исхрану. То се онда враћа, уситњава и користи за пререраду, како би се направили други производи - каже Милан Балтић.
Како би се сви ови проблеми избегли, најважније је смањити увоз меса и поспешити домаћу производњу.
- Многи сматрају да им се више не исплати да користе своју енергију и ресурсе, већ да имају месо из увоза. Ипак, Србија има довољно потенцијала да произведе месо за 40 милиона људи, а не само за целу земљу, због чега је потребно поспешити домаћу производњу - закључује професор.
