"ТОРНАДО ПРИЈАВЕ" ЗА ГАРАНТОВАНУ ПЕНЗИЈУ: Има ли решења за оне који имају године радног стажа, али не и примања
Према недавним најавама ова примања могла да износе око 12.000 динара месечно, а обезбеђивала би се из буџета републике, а не из ПИО фонда.
Последњих тридесет година обележило је мноштво дешавања у нашем друштву која су директно утицала на могућности стицања права по основу пензионог осигурања. Ратне и године транзиције, нестанак великих привредних система са пуно запослених, бујање сиве економије где запослени осим недостатка основних радних права нису имали регулисан радни стаж и пензионо осигурање, довели су велики број садашњих најстаријих суграђана у проблем да остваре право на пензију.
ЕРДОГАН ДАНАС У ЦРНОЈ ГОРИ: Пословна посета - турски држављани власници сваке треће фирме
НИКАД ВИШЕ ПРИТУЖБА НА РАД БАНАКА? Грађани се жале свако мало, за разне ствари, али да ли су увек у праву
ГРЕЈНА СЕЗОНА СВЕ БЛИЖА, ЦЕНЕ СВЕ ВЕЋЕ: Колико кошта огрев у Србији и шта се грађанима највише исплати?
Борећи се да преживе под тешким околностима и прихватајући послове који су им се нудили, многи су остали без потребних година радног стажа. Неке анализе говоре да је у питању више од 200 000 људи.
Наиме, према недавним најавама ова примања могла да износе око 12.000 динара месечно, а обезбеђивала би се из буџета републике, а не из ПИО фонда. Потенцијални кандидати би били они грађани који немају имовине, примања, ни дана радног стажа. Иако се о овоме говорило још пре 15 година, данас се поново покреће, а да ли ће и код нас заживети, зависи од више фактора али и законских процедура.
Доктор економских наука, проф.др Драган Стојановић, за „Блиц бизнис“ објашњава да је овај модел заступљен у свету, али и региону, што значи да је могуће да се примени и код нас. За то је потребно добро промислити, а не оштетити оне који сами себи уплаћују пензију, а на крају добију исто толико.
- Гарантована или како је често називају, социјална пензија, постоји већ дуго у великом броју земаља, укључујући и неке у нашем непосредном окружењу. Намењена је најстаријим суграђанима који нису успели да остваре право на пензију по неком другом основу, а не радно способном делу становништва. Представљају дубоко хуману помоћ друштва врло осетљивом делу популације који нема друге изворе прихода. Сматрам да немамо права да као друштво игноришемо овај проблем и да је сасвим исправно да применимо искуства и позитивне праксе из ове области која су примењена у свету - објашњава професор Стојановић.
Да би се то применило, неопходно је водити рачуна о томе да не дође до злоупотребе, те је потребно јасно прецизирати услове и модел по коме би се ово право остварило.
- Ту пре свега мислим на услове који требају да буду испуњени да би се један овакав вид помоћи одобрио, као и спречити сваку врсту злоупотреба. Мора се водити рачуна о економским могућностима наше земље, утврдити средства која за ову намену могу бити издвојена, тачан број људи који би испуњавали задате услове, и евентуално размотрити да ли би она била потпуно једнака, или би донекле уважавала и одређен број година уплаћеног пензијског осигурања које многи имају. Ово је и начин за један достојанственији приступ којим би се помогло овој категорији наших најстаријих суграђана - каже професор Стојановић.
Милион пензионера прима мање од 30.000 динара
Око милион пензионера у Србији месечно прима мање од 30.000 динара. У нешто лошијем полажају од њих су старији од 65 година који немају никаква примања.
Како би се помогло овој популацији и смањило сиромаштво, недавно је министар за бригу о селу Милан Кркобабић поново покренуо идеју о увођењу "гарантоване пензије".
- Када реализујемо концепт социјалне карте видећемо појединачно имовно стање појединца и породице. Желимо да тим људима дамо одређену врсту помоћи коју смо назвали социјалном пензијом у складу са стратегијом о старењу или гарантованом пензијом. Износ те гарантоване пензије зависи од броја тих људи до којег будемо дошли и средстава у буџету - изјавио је недавно Милан Кркобабић, министар за бригу о селу.
О социјалним пензијама говорило се још 2006.
Иако се тема гарантованих пензија сада поново покреће, социјална пензија, била је планирана и Стратегијом о старењу још 2006. године.
- Има велики број домаћица, оних које су радиле по имањима, које су ишли у надницу, то је нарочито по Војводини изражено. Нису пријављиване. Има и који су радили, када је почела демократија 1991. године који су радили у фирмама, а којима нису уплаћивани доприноси - изјавио је недавно Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера Србије "Независност".
Према речима Андреје Савића, председника Савеза пензионера Србије, има око 230.000 људи који су старији од 65 година који нису радили, нису уплаћивали доприносе и немају право да се назову пензионерима.
Држава мора да реши и бригу тих наших најстаријих суграђана - објаснио је Савић.
Према подацима Републичког завода за статистику, скоро сваки пети становник Србије старији од 65 година је у ризику од сиромаштва, међу њима је највише жена. Социјалне пензије тренутно постоје у око 100 држава, а уведене су да би заштитиле људска права, право на достојанство и лични интегритет старијих грађана.
