ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, ПОВЕДИТЕ РАЧУНА: Ако запустите њиву, следи КАЗНА
Новим законом предвиђене казне за оне који не обрађују или не издају земљу у закуп
- Истина је да је реч о приватној својини, али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један - каже Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.
Док медији преносе како у Републици Српској, због раста увоза хране, пољопривредници дижу руке од посла као и да је половина земљишта зарасла у коров, у Србији је, тврде надлежни, ситуација потпуно другачија када је реч о државним ораницама.
ДА СЕ ЗНА КО ВОЗИ: Нови закон за ТАКСИСТЕ! Обавезне и униформе!
Грађани, погледајте у новчаник! Ако имате неку од ОВЕ ДВЕ НОВЧАНИЦЕ можете их заменити за право богатство!
Одлазак на пијацу више неће бити исти! Строги прописи у Србији: Уколико се оглушите следи казна од 25.000 динара!
- Државно земљиште се све више тражи, не само за екстезивну производњу већ и за подизање воћњака. Пре три године тамо смо издавали свега девет хектара. Сличну ситуацију имамо и у Сјеници. Један од разлога је и то што држава сада има прецизније податке о расположивим парцелама и транспарентну понуду са дужим роком закупа - изјавио је Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште.
У Војводини се сваки педаљ плодне земље обрађује, цена хектара вртоглаво расте а предмет закупа су, у последње време, запуштене парцеле које пољопривредници крче. Запуштена и необрађена земља углавном се везује за поједине општине у планинским пределима.
Ипак статистика показује да нешто мање од половине државних ораница нема закупце. Србија располаже са око 515.000 хектара државне земље, а према последњим подацима не издаје се око 235.000 хектара. Лакић истиче да су то углавном пашњаци, ливаде и мочваре које се такође третирају као пољопривредно земљиште и који се на лицитацијама нуде у закуп у два, три круга али се на ове позиве нико не јавља.
- Циљ нам је да кроз измене закона, које су у току овакво стање променимо и што више земљишта ставимо у функцију - каже саговорник. До октобра би, додаје, требале да буду завршене измене Закона о пољопривредном земљишту. Циљ предлога, које припрема Министарство пољопривреде, јесте управо да се напуштено земљиште, воћњаци и ливаде ставе у функцију пољопривредне производње. Али, исто тако и повећа обрадивост парцела у приватној својини. Држава тренутно, због непостојања нормативних оквира, не располаже подацима о стању земље у приватној својини.
Лакић каже да зато и постоји идеја да се прописи мењају, тако да ће обавеза приватних власника бити да пријаве Министарству пољопривреде земљиште које се не обрађује. У сваком случају, наглашава, постојаће и неки вид санкције за оне који је не обрађују или је не нуде у закуп.
Имати викендицу у Србији је постао ПРАВИ ЛУКСУЗ: Папрене цене на дестинацијама за КОЈЕ НИКО НИЈЕ ЧУО!
Гугл даје 30.000 долара свакоме ко им помогне: Веома је лако зарадити новац, сви могу да се пријаве!
"Моја необична говеда лече болести, деци лек не наплаћујем": Ретко млеко у Србији кошта 500 динара, а ИСЦЕЉУЈЕ!
- Истина је да је реч о приватној својини, али она је ипак ограничена друштвеним интересом, а општи, друштвени интерес је да пољопривредно земљиште служи за производњу хране. То је приоритет број један - каже Бранко Лакић. У многим државама ЕУ примењују се санкције за власнике запуштених парцела од, како истиче, фиксних новчаних казни до увећаних износа пореза на имовину.
- Мислим да ће Србија бити ближа том моделу да се заједно са пореским органима, на транспарентан начин, може утврдити већа пореска обавеза за оне који не обрађују пољопривредно земљиште - најављује.
БОНУС ВИДЕО: У овом граду се на посао ЂУБРЕТАРА чека пуних СЕДАМ ГОДИНА, а ево и због чега
