Помама за њивама у Србији не јењава, али у једном српском округу је најисплативије пазарити
Цена ара земљишта у зависности од локације креће се од неколико стотина па до неколико хиљада евра
Земљиште је увек пожељна имовина, али само ако може добро да се искористи или наплати. Можда је ова друга опција већини примамљивија, јер је земља махом наслеђена, а новије генерације нису склоне пољопривреди.
СРПСКИ МЕДИЦИНАРИ У НЕМАЧКОЈ У ПРОБЛЕМУ: Синдикати најављују штрајкове због ниских зарада
ЗАВРШЕНА БЕРБА КРУШАКА У СВЕТУ: Производња у Европи већа 12 одсто у односу на прошлу годину
ВЕОМА ТЕЖАК ПЕРИОД ЗА ТУРИСТИЧКЕ АГЕНЦИЈЕ: Остали без полиса, путници узели новац назад, ситуација критична за рад
Унутар Србије земљишта се добро продају, јер је свакако потражња за пољопривредним радом већа, а каква је ситуација на територији Београда? Како каже Катарина Богдановић у главном граду је за очекивати слабију помаму.
- Што се тиче њива на територији Београда ту је понуда сужена, јер пољопривредна земљишта нису актуелна у главном граду. Оно што је у понуди се свакако налази на ободу града - Обреновац, Барајево, Овча, Борча, Сурчин, и у деловима око ауто-пута - каже саговорница и додаје:
- Потражња постоји, али углавном уколико је могућа пренамена пољопривредног у грађевинско земљиште или се тражи земљиште на којем је могуће направити магацине и индустријске објекте. Цене се крећу од неколико стотина до неколико хиљада евра по ару, а свакако су најатрактивније парцеле уз веће саобраћајнице.
Њиву можете купити већ за 1.500 до 2.000 евра, а најбоље се котира Јужнобачки регион. Ипак, немојте да вас преваре ниске цене неких њива, пошто оне могу ићи и до цене једног великог стана у Београду.
Да је земљиште добра инвестиција говори и сада већ култни податак, стар једну деценију, везан за то како је Епл купио земљиште од једног брачног пара по рекордно високој цени. Наиме, реална вредност земље је била око 6.000 долара, али пар није био спреман да је се одрекне. На крају су је, ипак, продали и то за 1,7 милиона УСД.
У сваком случају, таквих примера је мало. Пре свега, зато што земљиште које поседујете мора бити уз пут, одговарајуће величине, добро повезано и релативно удаљено од центра или центара. Тај тренд, међутим, није присутан само код нас, мада се у иностранству више говори о земљишту у грађевинске, а не у пољопривредне сврхе.
Конкретно у Немачкој, сада влада велика потражња за стамбеним простором, а посебно у подручјима која су густо насељена. Али, фали грађевинског земљишта и зато су цене јаче него икад. Већ дуже време присутне високе цене некретнина сада прате и високе цене земљишта које, како пишу локални медији, никада није било тако скупо.
Према анализи из 2019, тамо је квадратни метар земљишта коштао 190 евра, док се исти тај квадрат пре неких десет година, продавао за 122 евра. Ситуација је свакако драстичнија у Берлину или Хамбургу, где је "квадрат" коштао чак 1.328, односно 1.158 евра. Цена расте, као што је и логично, у складу са ширењем друштвене заједнице.
Рецимо, тамо где има мање од две хиљаде становника, квадратни метар земљишта кошта 66 евра, али тамо где има барем пола милиона људи - цена је у просеку већа за 15 до 17 пута.
Према актуелним подацима, након отварања привреде занимање за некретнине у Хрватској поново расте. Ипак, Загрепчани који су доживели земљотресе у претходном периоду, сада желе да напусте град. Траже земљишта да направе сигурне и квалитетне куће.
