ПОРЕД ВЕЛИКЕ КРИЗЕ , РАТА У УКРАЈИНИ И ПРИТИСАКА ЕУ СТИЖУ ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Светска Банка предвидела економски успон Београда
Светска банка је у данас објављеном Ажурираном економском извештају за регион Европе и централне Азије (ЕЦА) задржала исту пројекцију раста БДП-а Србије у 2022. години, као из јуна ове године, од 3,2 одсто.
Такође, није измењена ни јунска пројекција раста БДП-а у 2023. од 2,7 одсто.
Светска банка предвиђа да ће привредни раст Србије у 2024. години износити 2,8 одсто.
БОГАТИ ЋЕ СЕ СПАСТИ, СИРОМАШНИ ЋЕ ПРОПАСТИ: ЕУ пред цепањем? Док Европу тресе криза, Немачка гледамо само своје интересе
"ПРЕИСПИТАЈТЕ СВА НОВЧАНА ИЗДАВАЊА ЗА СРБИЈУ" Притисци из Брисела не јењавају: Европарламентарци захтевају увођење санкција Русији
СЕВЕРНИ ТОК 1 ОСТАЈЕ ТРАЈНО НЕУПОТРЕБЉИВ? Цела Европа стрепи, пријављена ДРАСТИЧНА оштећења
У ажурираним економски подацима за Европу и централну Азију, Светска банка на ЗБ предвиђа раст производње од три одсто у 2022. години, што је најспорији темпо међу подрегионима ЕЦА ван Источне Европе и нешто слабији од потенцијалног раста, упркос снажном извозу и туризму.
Како је наведено, у 2022. години очекује се раст у Албанији од 3,2 одсто, БиХ од два одсто, Црној Гори од 6,9 одсто, Северној Македонији од 2,1 одсто, као и на територији Косова и Метохије од 3,1 одсто.
Пројектовано је да ће се раст задржати у оквирима просека од 2,9 одсто у предвиђеном временском оквиру, пошто реформе везане за приступање ЕУ и улагања ублажавају негативне утицаје које намећу више цене енергената и хране, поремећаји у трговини и инвестиционим токовима и ефекат преливања успоравања активности еврозоне.
Прекид дотока природног гаса у регион, који се ослања на Русију за 67 одсто свог увоза природног гаса, повећао је цене енергената и појачао притиске за веће субвенције за електричну енергију (Албанија, Северна Македонија..).
Прогнозе за 2023. годину показују да се очекују следеће стопе раста: у Албанији 2,3 одсто, БиХ 2,8 одсто, Црној Гори 3,4 одсто, Северној Македонији 2,7 одсто, као и на територији КиМ 3,7 одсто.
Пооштравање глобалних услова финансирања ограничило је доступност екстерног финансирања у региону, наводи Светска банка.
Повећани трошкови задуживања, као и контрола цена хране и енергената (БиХ и Србија), повећали су притисак на јавни дуг и трошкове његовог сервисирања, који су већ нагло порасли након ванредне подршке владе у вези са пандемијом 2020. године, наводи се у саопштењу Светске банке.
