PORED VELIKE KRIZE , RATA U UKRAJINI I PRITISAKA EU STIŽU DOBRE VESTI ZA SRBIJU: Svetska Banka predvidela ekonomski uspon Beograda
Svetska banka je u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju za region Evrope i centralne Azije (ECA) zadržala istu projekciju rasta BDP-a Srbije u 2022. godini, kao iz juna ove godine, od 3,2 odsto.
Takođe, nije izmenjena ni junska projekcija rasta BDP-a u 2023. od 2,7 odsto.
Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije u 2024. godini iznositi 2,8 odsto.
BOGATI ĆE SE SPASTI, SIROMAŠNI ĆE PROPASTI: EU pred cepanjem? Dok Evropu trese kriza, Nemačka gledamo samo svoje interese
"PREISPITAJTE SVA NOVČANA IZDAVANJA ZA SRBIJU" Pritisci iz Brisela ne jenjavaju: Evroparlamentarci zahtevaju uvođenje sankcija Rusiji
SEVERNI TOK 1 OSTAJE TRAJNO NEUPOTREBLJIV? Cela Evropa strepi, prijavljena DRASTIČNA oštećenja
U ažuriranim ekonomski podacima za Evropu i centralnu Aziju, Svetska banka na ZB predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini, što je najsporiji tempo među podregionima ECA van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.
Kako je navedeno, u 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, BiH od dva odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto, kao i na teritoriji Kosova i Metohije od 3,1 odsto.
Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone.
Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija..).
Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, BiH 2,8 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, kao i na teritoriji KiM 3,7 odsto.
Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu, navodi Svetska banka.
Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (BiH i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine, navodi se u saopštenju Svetske banke.
