ДУГОРОЧАН И ПРОФИТАБИЛАН ПОСАО: Ево шта држава предлаже ПОВРАТНИЦИМА ИЗ ИНОСТРАНСТВА како би остали у земљи
Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике
Национални тим за препород села Србије препоручио је повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство. Препоручено им је да се затим удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге јер се тако вишеструко повећава шанса за успешно пословање.
Поводом недавно упућеног позива повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака, а затим оснују нову или се придруже некој од постојећих задруга, Национални тим за препород села Србије добио је бројна питања оних који се интересују за улагање у повртарство.
ВЕЛИКИ УСПЕХ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ: Стартује домаћа производња тестова на корона вирус
СВЕТСКИ ТУРИЗАМ ПРЕД КОЛАПСОМ: Угрожено 75 милиона радних места широм планете
НИКАД МАЊИ ОПТИМИЗАМ ПРИВРЕДНИКА: Словеначкој економији се због корона вируса ЛОШЕ ПИШЕ
Копредседници тима министар Милан Кркобабић, академик Драган Шкорић и стручњак за повртарство Жарко Илино, редовни професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и члан Националног тима за препород села Србије, истичу да вреди улагати у производњу поврћа, која је, како наводе, озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.
Министар Кркобабић посебно наглашава неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе:
- Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника: задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити. Задружни систем је више од уобичајене економије, даје праве одговоре на многе економске изазове данашњице - истиче Кркобабић.
Национални тим за препород села Србије указује да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, што потврђује и податак да у Србији поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара.
Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње.
Бележи се и суфицит у спољнотрговинском билансу - прошлогодишњи извоз повртарских култура од 116 милиона евра већи је од увоза исте године за 18 милиона евра.
- То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа и да је у томе шанса будућих повртара - истиче се у саопштењу Националног тима.
Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, што показују подаци да увозимо парадајз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир.
Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.
Такође у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине биће организована посета најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.
Да су пољопривредни произвођачи препознали значај пројекта обнове задругарства "500 задруга у 500 села", потврђује и то да је 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији било око 1.100 активних задруга, а у последње три три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу.
- То је у историји задругарства Србије невиђени процват - наводи се у саопштењу Националног тима и подсећа да се за опширније информације заинтересовани грађани могу јавити задружним савезима Србије и Војводине и Националном тиму за препород села Србије.
Паравани, удаљени столови и дезинфекција лименки и флаша: Ево како ће изгледати кафићи и ресторани када прораде
РЕШЕНО ПИТАЊЕ УПЛАЋЕНИХ АРАНЖМАНА: "За плаћене аранжмане вредносни ваучери или агенција враћа новац"
Срби масовно купују ове три намирнице, а цена им скочила
НЕМА ВИШЕ ДИЛЕМЕ: Да ли српски држављани који живе у ИНОСТРАНСТВУ имају право на 100 евра од државе?
ПУТАРИ ПОЧЕЛИ СА РАДОВИМА: Настављена реконструкција ВАЖНЕ ДЕОНИЦЕ код Свилајнца
