Пре 30 година ова земља је била једна од најсиромашнијих на свету, а онда су доживели економско чудо

Није увек било тако. Пре само 30 година, Вијетнам је била једна од најсиромашнијих земаља на свету. Како је ова земља југоисточне Азије постала средње развијена земља?

Када се завршио 20-годишњи Вијетнамски рат 1975. године, економија Вијетнама је била једна од најсиромашнијих у свету, а раст у оквиру петогодишњих планова владе био је анемичан. До средине 1980-их, БДП по глави становника био је заглављен између 200 и 300 долара. Али онда се нешто променило. Године 1986. влада је увела „Ђои Мои“, серију економских и политичких реформи, и усмерила земљу да постане „социјалистичка тржишна економија“.

Данас је Вијетнам једна од најуспешнијих тржишта у развоју. Њен економски раст од 6-7% је конкурент Кини, а извоз је вредан колико и укупна вредност његовог БДП-а. Све од Нике спортске опреме до Самсунг паметних телефона произведено је у овој држави АСЕАН (Асоцијација нација југоисточне Азије). Такав је успех земље, рекао је Схенг Лу, асистент на Универзитету у Делаверу за Финанциал Тимес, да је остало мало слободних радника или производних погона.

Како се онда десило ово чудо економског раста? Према аналитичарима Светске банке и истраживачког центра Броокингс, економски успон Вијетнама може се објаснити трима главним факторима: “Прво, она је прихватила либерализацију трговине. Друго, она је допунила либерализацију ка иностранству домаћим реформама кроз дерегулацију и смањење трошкова пословања. Коначно, Вијетнам је уложио много у људски и физички капитал, претежно кроз јавне инвестиције.”

Што се тиче првог фактора, аналитичари указују на различите споразуме о слободној трговини који је Вијетнам потписао у последњих 20 година. Вијетнам се 1995. године придружио подручју слободне трговине АСЕАН-а. Године 2000. потписала је споразум о слободној трговини са САД, а 2007. године приступила је Светској трговинској организацији. Од тада су уследили и други споразуми АСЕАН-а са Кином, Индијом, Јапаном и Корејом, а тек ове године, измењено Транс-пацифичко партнерство ступило је на снагу - иако без САД-а.

Кумулативни ефекат свих ових споразума био је постепено смањивање тарифа које су наметнуте за увоз и извоз из Вијетнама, као што је приказано на графикону у наставку.

Окретање владе ка отвореној економији укључивало је и домаће реформе. Земља је 1986. године створила свој први Закон о страним улагањима, који је омогућио страним компанијама да уђу у Вијетнам. Од тада, адвокатска фирма Бакер & МцКензие је у извјештају за 2016. изјавила да је закон неколико пута ревидиран, углавном да би се усвојио приступ који је још више наклоњен инвеститорима, а циљ је био смањити административну бирократију и боље олакшати стране
инвестиције у Вијетнам.

Вијетнамски напори нису остали незапажени у међународним ранг листама. У Извјештају о глобалној конкурентности Светског економског форума (World Ецономиц Форум’с Глобал Competitiveness Репорт), Вијетнам је порастао са 77. места у 2006. на 55. у 2017. години. У међувремену, Вијетнам је, на Дуинг бизнис листи порастао са 104. места у 2007. на 68. место у 2017. години., наводи Светска Банка, Вијетнам је постигао напредак у свему од спровођења уговора, повећања приступа кредитима и електричној енергији, плаћања пореза и прекограничној
трговини.

Коначно, Вијетнам је много уложио у свој људски капитал и инфраструктуру. Суочавајући се са убрзаним растом становништва - данас има 95 милиона становника, од којих је половина млађа од 35 година, а имао је 60 милиона у 1986. години - Вијетнам је направио велике јавне инвестиције у основно образовање. Ово је било неопходно, јер растућа популација значи и растућу потребу за послом. Међутим, Вијетнам је такође много инвестирао у инфраструктуру, осигуравајући јефтин масовни приступ интернету. Четврта индустријска револуција куца на врата југоисточне Азије, а постојање здраве ИТ инфраструктуре битна је припрема.

Те инвестиције су се исплатиле. Наоружан потребном инфраструктуром и успостављеном политиком прилагођеном тржишту, Вијетнам је постао чвориште за стране инвестиције и производњу у југоисточној Азији. Јапански и корејски произвођачи електронике као што су Самсунг, ЛГ, Олимпус и Пионеер и безброј европских и америчких произвођача одеће поставили су продавнице у земљи. До 2017. године, пише Финанциал Тимес, Вијетнам је постао највећи извозник одеће у региону и други највећи извозник електронике (након Сингапура).

Економски раст је уследио. Од 2010. године, раст БДП-а у Вијетнаму износио је најмање 5% годишње, а у 2017. години достигао је врхунац од 6,8%. Са таквим брзим економским растом, земља је израсла из једне од најсиромашнијих земаља у свету у једну земљу са средњим дохотком. Њен БДП по глави становника био је тек 230 долара 1985. године, а порастао је више од десет пута и 2017. године је износио 2.343 долара. Ако се посматра БДП по паритету куповне моћи, онда је чак и виши и износи преко 6.000 долара.

Важно је да је економски раст био прилично свеобухватан. Према Индексу инклузивног развоја Светског економског форума, Вијетнам је део групе економија које су посебно добро учиниле своје процесе раста свеобухватним и одрживијим. И жене су боље прошле. Њихова стопа запослености је у оквиру 10% од стопе запослености мушкараца, напомиње Светска банка, а вероватноћа да домаћинства предвођена женама буду сиромашна је смањена у односу на она која су предвођена мушкарцима, иако су неједнакости и даље присутне.

Један важан недостатак, међутим, је владин приступ људским правима и приватности. Слобода штампе је једна од најгорих у свету, грађани се све више надгледају на интернету, а активисти за људска права нису добродошли. Као пример, двојици активиста за људска права позвана на овогодишњи Светски економски форум о АСЕАН-у је ускраћена виза за улазак у земљу.

Да ли ишта може да заустави успон Вијетнама? С обзиром на апетит за глобализацијом у многим деловима земље, Вијетнам изгледа посебно рањиво, како је објавио Финанциал Тимес раније ове године. Њен извоз је вредан 99,2 одсто њеног БДП-а, и као што се раније показало, велики део њеног успеха заснива се на страним инвестицијама и трговини. Као тржиште у развоју, може доћи до пропасти уколико престане да буде једно од омиљених места за инвестирање услед јачања вредности америчког долара.

Али за сада, Вијетнам жели да профитира, а не да буде повређен повећањем тензија у глобалној трговини. Иако су се САД повукле из Транспацифичког трговинског споразума, његов антагонизам до сада је имао већи утицај на Кину него на Вијетнам. Америчка влада је увела
царине на увоз на стотине милијарди долара вредности кинеских производа, што је довело компаније са производним погоном у Кини да размисле о пресељењу у земље као што је Вијетнам.

Али чак и ако Вијетнам не буде погођен повећањем западњачког протекционизма, он још увек може рачунати на своју растућу средњу класу како би остварио следећи подстицај расту. И домаћи и међународни трговци размишљају о брзој експанзији у земљи, јер све већем броју људи расте куповна моћ за куповину робе и услуга. То може значити да ће можда једног дана, уместо тренутне гужве која се прави у малим трговинама и коју праве скутери, Вијетнам одликовати велики трговачки центри и велики број аутомобила. Али за сада, Вијетнам расте, својом брзином и на свој начин.