ФИНАНСИЈСКА МОЋ СРБИЈЕ Резерве злата и девиза на историјском максимуму, наша држава никад није била у бољој позицији (ФОТО)

Председник Србије Александар Вучић је изјавио да се финансијска моћ једне државе огледа у томе колико може да помогне својим грађанима, а да тиме не повећава стопу јавног дуга у односу на БДП, да народу даје више новца и то је одговорно понашање државе.

Он је коментаришући изјаве да "финансијска немоћ државе кошта 20.000 динара" рекао да је то финасијска моћ, као и да би могли много више да дају новца, али да мора да се размишља о трошењу новца, због тога јер не знамо какви су изазови пред нама.

- Увек су могући сукоби, а могуће је да дође до сукоба у Јужној Америци, па може избити још један сукоб негде другде. Онда ће нам криза бити не само у области енергетике, већ и у многим другим областима, која ће бити много већа него што је данас. И опет ће Србија морати као држава да реагује, као што је реаговала током коронавируса, током миграција, током сукоба у Украјини и на различите начине. Тако да, увек је потребно да имате добру резерву - рекао је председник за ТВ Пинк.

Он је нагласио да су наше девизне резерве на историјском максимуму, као и златне резерве и да на рачуну Републике Србије имамо скоро пет милијарди евра.

И заиста, званични подаци показују да су девизне резерве на крају октобра ове године износе 24,3 милијарди евра, док су прошле године износиле 19,4 евра. Колико је председник у праву са својим тврдњама можда најбоље илуструје податак да су девизне резерве на крају владавине прошлог режима износиле свега 10,9 милијарди. 

- Не можемо ми да банкротирамо, тако речено. Колико смо ми далеко од банкротства. Не бих да кажем, много развијеније земље су много ближе банкротству од Србије, много развијеније европске земље - рекао је председник Вучић.

Ако се погледају званични подаци о тонама златних резерви оно што говори председник постаје још јасније. 

Наиме, на крају владавине "жутих", златне резерве износиле су свега 15,3 тона, да би са променом власти количина злата настављала вртоглаво да расте да би само до краја октобра ове године она била и више него дуплирана и сада износи 38,8 тона злата. 

Вучић је рекао да је разговарао и са директорком Међународног монетарног фонда Кристалином Георгиевом, која је истакла да је врло задовољна ситуацијом у Србији.

- У трећем кварталу наша стопа раста је била 3,6 одсто, укупно мислим 2, 2 одсто до сада, што значи да са таквим растом ће бити негде 2,6 - 2,7 одсто до краја године, мало више од онога што смо предвиђали - рекао је председник.

Стабилност курса динара која је остварена након смене режима "жутих" види се поново из званичне статистике. 

Наиме, девизни курс динара наспрам евра само у периоду од 2008. године до 2012. показује нестабилност, док се тек са променом власти и са новом монетарном политиком ствари доводе у ред. О томе сведоче подаци о девизном курсу динара наспрам евра, у периоду последњих пет година.