ПРИНОС ПШЕНИЦЕ ИЗНАД ПРОСЕКА Ратари чекају бољу цену, а ево шта нам недостаје за ВЕЋИ ИЗВОЗ
Укупан род пшенице од 2,5 милиона тона далеко изнад наших потреба које износе 1,5 милиона
Била је ово једна сасвим просечна година за пшеницу, а принос од 4,5 тона по хектару је чак и изнад просека. Мислим да се око процене овогодишњег рода подигло више буке него што је потребно, а главни неспоразум је настао зато што је прошла година била рекордна, где смо имали принос од 5 тона по хектару. Ипак, није за очекивати да се рекорди стално обарају - каже Вукосав Саковић, директор Удружења "Жита Србије".
Он наводи да је укупан род пшенице од 2,5 милиона тона далеко изнад наших потреба које износе 1,5 милиона. То значи да нам остаје милион тона које ће делом завршити у извозу, а делом ћемо их оставити у прелазним залихама.
СВЕТСКЕ БЕРЗЕ ПОТОНУЛЕ: Страх од ескалације трговинског рата Кине и Америке изазвао ДРАМАТИЧАН ПАД АКЦИЈА
Тартуфска грозница тресе Србију: ЕВО КАКО ДА ИХ "УЛОВИТЕ"
ТРГОВИНСКИ РАТ НЕ ЈЕЊАВА! Кина задала НОВИ ОЗБИЉАН УДАРАЦ америчкој економији
- Прошле године смо извезли укупно 1,1 милион тона пшенице, али је наша пшеница сада изузетно скупа и нисмо конкурентни приликом извоза. За разлику од 2018. године када су одмах ускладили цену, произвођачи сада чекају и надају се да ће цена на страним тржиштима још мало порасти - додаје Саковић и напомиње да отуд и знатна разлика у јулском извозу - "прошле године смо током јула извезли 300.000 тона, а ове године 30.000".
Савковић сматра да је откупна цена од 18-19 динара за пшеницу, која је ратарима понуђена током жетве, пристојна, али разуме потребу произвођача да покушају да сачекају повољнију понуду. Како наводи, цена је тренутно у благом паду, али за извоз је потребно да буде још неколико динара нижа.
Ипак, произвођачи најављују да ће, незадовољни откупним ценама, убудуће пшеницом сејати мање површине, а стручњаци саветују да им се помогне субвенцијама или премијама.
Агроекономски аналитичар Милан Простран напомиње да држава не би требало да дозволи да се одустаје од пшенице и предлаже одређене мере подршке ратарима.
- Мислим да радикално смањење површина под пшеницом не би било добро ни за произвођаче, а ни за државу, јер је пшеница ипак основна култура, "хранитељица", а уз то је и најбољи чистач земље од корова, па има и тај еколошки аспект. Због значаја пшенице и за прилив девиза држава би требало да предложи одређене субвенције или премије као код млека - каже Простран.
Он подсећа да климатске промене нису једини фактор који утиче на слабији род пшенице и сматра да је главни проблем то што смо тек око 40 одсто површина посејали у оптималном временском року. Додатни узрок је што ратари не користе у довољној мери декларисано сортно семе, као и то што се не примењује пуна агротехника, какву смо некад користили. Због уштеде горива редукује се обрада земље, а бацамо и мање квалитетно ђубриво.
САМО ДОМАЋЕ! Аустрија не жели ни да чује за АМЕРИЧКУ ГОВЕДИНУ
МАЛА ТАЈНА ВЕЛИКИХ БОГАТАША! Ово је ГРЕШКА БРОЈ 1 коју родитељи праве кад уче децу о НОВЦУ
СРБИЈА У СУФИЦИТУ: У буџету 21,5 милијарди динара, остварени резултат бољи од планираног
- У овим оптималним условима могли бисмо да постигнемо принос од 6 тона по хектару, а тренутно остварујемо 4 до 4,5 тона. Тада бисмо могли пшеницом да засејемо 30 одсто мање површина у односу на садашњих око 570.000 хектара, и сачувамо то земљиште за неке друге културе - истиче Милан Простран
Простран наводи да су сви ови фактори присутни већ дуже време, а посебно су изражени у времену ниских цена. Ипак, и он сматра да је овогодишњи род пшенице коректан и да ће задовољити потребе земље, а остаће и за извоз. Верује и да ће цена расти, па сви они ратари који не морају одмах да предају пшеницу могу очекивати повољније цифре на јесен.
СТАРИ НАЗИВИ СРПСКИХ ГРАДОВА: Јесте ли некада били у Палежу или Гургусовцу? Вероватно јесте, а да то и не знате (ВИДЕО)
