Привредници Србије и Ирана за више послова и чвршће везе
Привреде Србије и Ирана могу успешно да сарађују и економске везе подигну на знатно већи ниво у скоро свим областима, почев од индустрије хране, преко енергетике, туризма и здравства до телекомуникација и најсавременијих технологија, истакнуто је на Пословном форуму који је данас у Привредној комори Србије (ПКС) окупио више од 80 српских и иранских привредника и представника пословних асоцијација.
Представници привреда и влада двеју држава сагласни су да одлични политички односи дају зелено светло бољој привредној сарадњи, која заостаје за реалним могућностима, као и заједничким пословима компанија, а кључну улогу у јачању економских односа, између осталог, имају и привредне коморе које су отворене за конкретне предлоге и иницијативе бизниса.
РАЧУН ЗА ГАС ВЕЋИ И ЗА 1.000 ЕВРА?! Земља ЕУ пред потпуним КОЛАПСОМ, од октобра се све мења
ИЗДАТА ГРАЂЕВИНСКА ДОЗВОЛА: Прокоп готов за 18 месеци
ВЛАДА СРБИЈЕ ПРИПРЕМА НОВУ ПОМОЋ! На списку 200.000 грађана
- Наша привреда је отворена за нове послове са иранским партнерима, добри политички односи и позитивна искуства у пословању снажан су импулс новој страници наше економске сарадње - истакао је Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе и интернационализацију ПКС.
Наглашава да велики број српских привредника који већ послује са Ираном жели да побољша и нађе нове канале комуникације и рада, што ће умногоме допринети економском развоју обе земље, посебно у актуелним кризним временима.
- Симболика овог сусрета је у томе да постоје начини да се сарадња Србије и Ирана ојача, јер живимо у специфичном времену где економија мора да одговори на изазове који нису уобичајени - казао је Весовић.
Велики број учесника пословног форума знак је одлучности двеју земаља да међусобно више сарађују и искористе расположиве капацитете и потенцијале, оцењује директор Организације за промоцију трговине Ирана, Алиреза Пејман-Пак.
Наводи да су економије Западног Балкана и Блиског истока веома живахне и да би било добро да удруже снаге како би се појачала стабилност земаља ових регија.
Истиче да његова земља, иако под санкцијама, остварује значајне резултате у спољнотрговинској сарадњи и да спољна трговинска размена Ирана износи око 120 милијарди долара.
Стеван Никчевић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација најавио је да ће након формирања Владе Србије бити и именован копредседавајући Мешовитог комитета за екононмску сарадњу Србије и Ирана и да ће наредни састанак бити одржан у Техерану.
Јагода Лазаревић, помоћник министра за економску дипломатију у Министарству спољних послова Србије, поручује да је дипломатија у функцији привреде и да је њен задатак да подржи и помогне компаније да се позиционирају на новим тржиштима.
Хосеин Селахварзи, потпредседник Привредне коморе Ирана, наводи да су главни изазови сарадњи платни промет, царинске процедуре и непостајање свеобухватне базе информација и да треба интензивно радити на њиховом превазилажењу.
Рашид Хасан Пур Баеи, амбасадор Ирана у Србији, истиче отворену подршку већој привредној сарадњи и превазилажењу свих баријера у пословању компанија.
У оквиру форума одржане су презентације економских и инвестиционих потенцијала Србије и Ирана, као и билатерални састанци привредника.
Према подацима Републичког завода за статистику прошле године укупна спољнотрговинска робна размена Србије са Ираном износила је 50,8 милиона долара, што је повећање од 115,2 одсто у 2020. годину.
Привреда Ирана
Иранску привреду карактерише значајан нафтни сектор, у мањем обиму развијен пољопривредни сектор и сектор услуга. Што се тиче производног сектора, најзначајнија је аутомобилска, грађевинска, текстилна индустрија и ИТ сектор.
Иран је друга земља на свету по резервама природног гаса и међу прве четири са највише нафтних резерви. После нафте и нафтних деривата, који чине око 80 извоза, аутомобилска индустрија представља такође важан сегмент у привреди.
Ова земља са око 80 милиона становника значајан је извозник хемијских и петрохемијске производа, воћа, тепиха. Први је на свету у производњи шафрана и пистаћа, други у производњи урми. Пети је светски произвођач цемента, осми руде гвожђа.
Међу десет земаља је у свету са највећим минералним ресурсима, у Ирану је активно око 6.000 рудника, земља поседује највеће резерве цинка на свету, а на другом је месту по производњи бакра и има значајне резерве гвожђа, олова, хрома, магнезијума, угља и злата.
Улагање у образовање
Иран је земља која доста улаже у образовање и науку, као и у развој најновијих технологија. Ова земља заузима дванаесто место у нанотехнологији, једна је од десет земаља која се истиче у производњи матичних (стем) ћелија. Ирански научници су 2009. извели прво клонирање животиње на Институту Ројан у Исфахану. Иран је, исто тако, и десета космичка сила на свету.
