КАКО ДА ПРОВЕРИТЕ КВАЛИТЕТ НАМИРНИЦА: Шта се дешава кад се утврди да храна није безбедна?
Храна која се производи у Србији, осим у домаћим малопродајама и пијацама, свакодневно се продаје и на тржишту Европске уније. То значи да домаћи произвођачи испуњавају захтеве стандарда о безбедности производње и контроли хране.
На питање о томе какву храну једемо, најпрецизнији одговор дају акредитоване лабораторије широм наше земље у којима се свакодневно раде анализе квалитета и исправности животних намирница. Сваки произвођач мора да задовољи безбедносне критеријуме квалитета, како би се прехрамбени производ могао наћи у продавницама или пијацама.
УСКОРО НАС ОЧЕКУЈУ НИЖЕ ЦЕНЕ! Највећи део посла раде надничари - оволико се заради по сату
СРПСКЕ КОМПАНИЈЕ УВЕЋАЛЕ ДОБИТ ЗА ПЕТИНУ АЛИ СУ СЕ И ЗАДУЖИВАЛЕ: Запослено више од 43.000 нових радника
КАКО ДА НОВАЦ РАДИ ЗА ВАС? Уколико се држите овог принципа - уштеда је загарантована
- Анализу хране која се продаје у маркетима врше надлежне инспекције – ветеринарска, пољопривредна или фитосанитарна. Првенствено се ради контрола у процесу производње хране, пре него што производ доспе у промет. Контрола се врши и у промету редовним испитивањем и мониторингом. Грађани могу самоиницијативно послати узорак на анализу и добити тражене резултате - каже доктор ветеринарске медицине на Научном институту за ветеринарство Србије Никола Роквић за Biznis.rs и додаје:
- Потрошач може самоиницијативно послати узорак на анализу, али уколико се установи неправилност, пут до решења проблема је знатно дужи. Када потрошач сумња на неисправну намирницу, проблем треба пријавити надлежној инспекцији, након чега на терен излазе инспектори. Узоркују намирницу која је пријављена и шаљу на лабораторијску анализу. Потрошач који је пријавио производ у овом случају нема трошкове и то је најефикаснији пут за утврђивање исправности у случају да постоји сумња. Ако се установи да нешто није у реду, надлежна инспекција предузима кораке у спречавању даље продаје небезбедног производа - објашњава Роквић.
Колико кошта лабораторијска анализа?
Цена анализе прехрамбених производа зависи од захтеваних параметара. Пре свега реч је о параметрима безбедности, хигијене и квалитета. Распон цена анализа које је могуће урадити у акредитованим лабораторијама зависи од типа и обима испитивања. Цене анализа могу бити од 500 до пар хиљада динара. Уколико би потрошач тражио комплетну анализу којом се преко хемијских и микробиолошких параметара утврђује исправност и квалитет производа, цена анализе достиже суму и изнад од 10.000 динара.
- Ако је анализа у реду, производи остају на свом месту. Уколико се утврди да критеријуми нису задовољени, субјекат не може да стави такав производ на тржиште, или уколико је производ стављен на тржиште, субјекат мора да га повуче или опозове. Следљивост производа се прати према ЛОТ броју који се налази на декларацији. Све намирнице се контролишу подједнако. Да би се било који производ нашао на рафу у маркету, неопходно је да прође контролу и испуни услове Закона о безбедности хране, као и Правилника за испитивану групу производа - наводи Роквић.
Стандарди који регулишу безбедност хране
Исправност прехрамбених производа регулисана је пре свега Законом о безбедности хране који прописује опште услове за безбедност хране, обавезе и одговорности субјеката у пословању храном. Из овог Закона произилазе Правилници и друге законске регулативе који ближе прописују параметре квалитета и здравствене исправности намирница.
- Свака намирница мора бити адекватно декларисана у складу са праксом поштеног информисања и захтевима Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране. Врло ретко видимо да купци у маркету проверавају декларације на производима. На њима су написане све неопходне информације о саставу хране, адитивима и проценту употребљених сировина које се у њој налазе. Потрошач сам може да сазна састав производа коју купује, пре него што дође у ситуацију да тражи проверу његовог квалитета - савет је саговорника.
Шта се дешава када се утврди да храна није безбедна?
Намирнице које користимо у исхрани контролишу се према критеријумима безбедности и критеријумима хигијене.
- Испуњавањем ових критеријума доказује се да се производни процес изводи правилно. Примењују се кроз сваку фазу производње и руковања храном. Уколико критеријум хигијене није задовољен, преиспитују се процедуре, а потом примењују корективне мере. Резултат тих активности је повећан ниво хигијене током производног процеса - објашњава Роквић.
Какве су санкције?
Казне за привредне субјекте који не испуњавају критеријуме безбедност и квалитета хране прописује надлежна инспекција Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Када инспектор утврди да нешто није у реду, прописује се корективна мера и прати се процес исправке.
- Храна која се продаје у регистрованим објектима у Србији је здравствено безбедна. Инспектори пољопривреде, шумарства и водопривреде свакодневно раде на контролисању намирница како у производњи тако и у промету. Брзо се одговора на примедбе и пријаве потрошача, а све у сарадњи са акредитованим лабораторијама. Лабораторија за безбедност хране и хране за животиње Научног института за ветеринарство Србије је акредитована и задовољава све захтеве стандарда ИСО/ИЕЦ 17025. Непрестано сарађује са произвођачима и инспекцијама Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, како би производи на тржишту Републике Србије били здравствено безбедни - напомиње др Никола Роквић.
