За посао у немачкој фирми важе њихови закони: Стигла прва жалба српског радника!
Запослени у немачким фирмама у Србији однедавно су у могућности да нехумане услове рада пријаве менаџменту у Немачкој, захваљујући тамошњем Закону о дужној пажњи у ланцу снабдевања.
Може ли у Немачкој да вам се деси да као радник ћутите на прековремене сате, нехумане услове на раду и мобинг? Вероватно много теже него у Србији. Управо због тога је у Немачку стигла једна жалба... А све је то могуће јер је већ годину дана на снази један закон.
Наиме, запослени у немачким фирмама у Србији однедавно су у могућности да нехумане услове рада пријаве менаџменту у Немачкој, захваљујући тамошњем Закону о дужној пажњи у ланцу снабдевања.
- Дакле, он предвиђа да се немачке компаније отворе за цео свој ланац добављача, што значи да отворе могућност да се радник из било које компаније на свету, која производи за немачко тржиште, односно компанију, може обратити њој, ако сумња на неко велико кршење људских права или су му права већ прекршена - наводи Санела Бахтијаревић, саветница немачког Друштва за међународну сарадњу (ГИЗ).
То може урадити директно – путем мејл адресе или на сајту компаније у којој је запослен. Али и посредно – обраћањем немачкој Савезној агенцији за контролу извоза која надгледа спровођење овог закона и једна таква жалба из Србије је већ стигла.
- Од стране једне од цивилних организација у Србији, али с обзиром на то да је поступак још увек у току, не бих даље коментарисала, не знам ни ја те информације. Тако да, ето, требало би то да се испрати и да се види у којој мери су ти механизми адекватни - каже Бахтијаревић.
Домаћи механизми се нису показали ефикасним, оцењује директорка Центра за радно право Олга Кићановић.
- Знате, ни Немци нас много не воле, али они се плаше тог репутационог ризика… Доћи ће новинари, рећи ће – ту и ту не може да се оснује синдикат, крше се основна људска и радна права, мобинг, дискриминација… Значи, да би се то превенирало, зато у ствари немачке фирме имају интереса да воде рачуна о томе да и код нас нешто функционише - каже Олга Кићановић, директорка Центра за радно право – ФИДЕС.
У супротном, могу бити суочене са последицама у виду новчаних и других казни. Према подацима Немачко-српске привредне коморе, у Србији са немачким капиталом послује око 900 фирми које запошљавају више од 80.000 људи.
Извор: Србија Данас/Блиц
