РАДНИЦИ У СРБИЈИ УПЛАШЕНИ: Стручњаци објаснили да ли нам крајем јануара стиже талас ВЕЛИКИХ ОТПУШТАЊА и за кога
Може се очекивати да ризик од отпуштања буде већи.
Наредног месеца истиче рок до када фирме које су искористиле помоћ државе у борби против последица пандемије корона вируса не смеју да отпуштају раднике и сада се све многи плаше сценарија који је пред вратима.
ДРЖАВА ЋЕ ПРИТЕЋИ У ПОМОЋ: Влада Србије размишља о новим мерама које ће олакшати пословање најугроженијим предузећима
СВЕ ВИШЕ СТРАНАЦА ДОЛАЗИ У СРБИЈУ ЗБОГ ПОСЛА: Ове године издато више од 10.000 дозвола за рад
КОРОНА ПОДИГЛА ЦЕНУ ЦРВЕНОГ ЗЛАТА: Килограм малине скочио на три евра, потражња повећана на светском нивоу
Да ли нам у Србији од јануара следи талас великог отпуштања и који су најугроженији сектори?
Андреја Бркић, председник Извршног одбора Уније послодаваца Србије, каже да се може очекивати да ризик од отпуштања буде већи, зато што су истекле државне мере помоћи и зато што ова криза траје већ пола године, што исцрпљује капацитете и резерве у привреди.
Но, како сматра тешко је дати озбиљну прогнозу о томе да ли ће бити повећаног отпуштања радника, јер превише фактора који утичу на пословање нису под њиховом контролом. Један од најважнијих фактора је колика ће бити активност вируса, те да ли ће бити ограничење кретања и окупљања.
Највећи ризици у Европи
У Еуростатовом извештају највећи ризик од привременог отпуштања у Европи утврђен је у угоститељском сектору и сектору прехране. У међувремену, ризик од губитка посла био је највећи за привремене раднике, младе запослене (у распону од 16 до 24 године) и у области нискоквалификованих занимања.
- Сигурно да ће сваки привредник по истеку обавезе проценити пословање и финансије своје фирме и у складу са тим планирати наредне кораке. Наравно да свако жели да задржи запослене, али то је у директној вези са резултатима пословања. Ако говоримо о секторима, најугроженији су они које директно погађа ограничење кретања и окупљања. Пословање градских хотела је сведено готово на нулу, озбиљно је био угрожен путнички саобраћај, сада је њихова ситуација мало боље, али је далеко од тога да је добра. Туристичким агенцијама, нажалост, прети гашење. Угоститељи су такође озбиљно погођени, нарочито ноћни клубови и барови. Ресторани и кафићи раде смањеним капацитетом због поштовања мера - рекао је Бркић.
Истраживање које је спровела Унија послодаваца показује да су кризу много теже поднела микро, мала и средња предузећа.
Зоран Стојиљковић председник синдиката "Независност" и професор Факултета политичких наука, каже да ће се пракса субвенционисања државе вероватно наставити у будућности, што ће бити један од главних разлога који ће спречити отпуштање радника.
- Тешко је сада било шта поуздано рећи, имате неколико ствари. Једна је пракса влада да у кризним ситуацијама, попут ове, нађу врсту компромиса да заштите послове и радна места, напуштају неолибералне механизме и јачају социјалну заштиту. Интервенција државе кроз јавне финансије. Са друге стране ниједна власт не жели да дође до тога да губи подршку грађана у оваквим ситуацијама. Страдали су сектори личних услуга, оно што је везано за путовања, за неке сувишне трошкове тога су се људи прво одрекли. Ту би могло доћи до отпуштања или превођења на неформални статус, али много мање него што би то на први поглед у класичном неолибералном систему било - рекао је Стојиљковић.
Када се саберу сви радни сати који су у другом тромесечју изгубљени, то је једнако губитку 510.000 радних места са 40-часовним радним временом, показује истраживање Међународне организације рада.
- То се постизало плаћеним одморима, радом на даљину, одржавањем прохода кроз смањивање ефективног радног времена, кроз минималне приходе, гарантована социјална давања и помоћ у исплаћивању зарада. Та пракса ће се наставити и даље. У економији је математика, јасна кад не можете да повећате приходе, морате да рационализујете трошкове - закључује Стојиљковић.
