НЕ БИ БИО ПРВИ "РИБАРСКИ РАТ": Право на рибарење ракова у Норвешкој ПОДИГЛО БУРУ, шта се крије иза НОВЕ ОДЛУКЕ

нафта / Извор: Профимедиа/илустрација

Норвешка верује да само она полаже право на лов ракова.

Европска унија планира да додели 20 дозвола за лов ракова у близини норвешког арктичког архипелага Свалбард, што крши пресуду Норвешког врховног суда.

ИНЦИДЕНТ У МАЂАРСКОЈ: Угашен реактор у нуклеарној електрани Пакш!

Грешка која је могла да буде фатална! Боинг приземљио преко 50 авиона!

КЉУЧНИ КОРАК КИНЕ: Од сутра се активира 50.000 базних станица

Како преносе тамошњи медији, ЕУ блок може једнострано да даје једанаест лиценци Летонији, четири Литванији, три Пољској и по једну Естонији и Шпанији.

ЕУ тврди да Норвешка, која није део Европске уније, крши Свалбардски уговор јер дискриминише норвешка и инострана рибарска права. Међународни споразум из 1920. гарантује суверенитет Норвешке над Свалбардом, истовремено пружајући могућност земљама потписницама да тамо обављају посао и риболов.

Норвешки министар рибарства Харалд Том Несвик инсистира на томе да никоме није дозвољено да лови ракове на норвешком континенталном појасу без дозволе из Осла.

- Ово је стандардна процедура. Ове дозволе издају земљама које су их затражиле. Али дозволе које издаје ЕУ нису битне. Ако желите ухватити ракове, примењује се квота из Норвешке - рекао је Несвик.

- Могу бити ухапшени због кршења закона. ЕУ је и те како свесна чињенице да квоте издаје Норвешка - додао је он.

Норвешка / Извор: Профимедиа

Норвешка верује да има ексклузивна права на хватање ракова у зони око архипелага. Прошле зиме, Норвешки врховни суд одбио је жалбу једне бродске компаније. Члан Европског парламента Јаросłав Ваłеса, из Пољске, пожалио се раније да се према риболовцима у ЕУ поступа као са криминалцима у Норвешкој.

Међутим, сада као и годинама раније, спекулише се да се овде води један много већи рат од лова на ракове. Наводно, спор у водама код архипелага Свалбард крије могућу борбу за нешто још вредније што се налази у Северном леденом океану - нафту.

Иако Брисел и Осло инсистирају да је предмет њиховог неслагања искључиво право на лов ракова, који достижу цену и до 4,5 евра по килограму, многи стручњаци тврде да су две стране свесне много дубљих геостратешких импликација, у време борбе светских сила за контролу над арктичким ресурсима.

Норвешка је забринута да би ракови могли да поставе правни преседан, јер ако странци могу да дођу да лове ракове, онда ће им то дати право да траже и нафту, гас и друге минералне ресурсе и биће им теже оспорити то право.

Да подсетимо, око рибарских права су раније избијали прави мали ратови, а најпознатији је Бакаларски рат између Исланда и Велике Британије. Трећи и последњи Бакаларски рат се завршио 1976. а у тим поморским сукобима је било и жртава.

Москва донела одлуку: Руси спремни да Украјини испоручују гас по сниженим ценама