Ратари, заштитите се на време
Хоће ли поново град и поплаве да опустоше Србију?
Један од редовних пролећних медијских наслова, уназад неколико година је да су град и бујичне поплаве направиле хаос по Србији. Скоро по правилу, у појединим деловима земље буду потпуно уништени засади малина, купина, боровница, кукуруза, пшенице, поврћа. Штета коју невреме причини углавном је огромна и износи и по неколико стотина милиона динара.
Ко надокнађује штету становницима угрожених подручја? Осим њива и засада, многи остану и без крова над главом.
- Сви они који своје домове и имања осигурају од елементарних непогода, буду обештећени од стране осигуравајућих кућа чију полису поседују. На жалост, они који своју имовину не заштите полисом осигурања, морају сами и уз помоћ родбине и државе да поднесу штету, која углавном није мала, каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.
Да ли је осигурање пољопривреде и даље на ивици исплативости, због малог интересовања ратара?
Ситуација иде на боље, али не темпом којим бисмо били задовољни. Број осигураних индивидуалних пољопривредних произвођача порастао је на скоро 5% а број осигураних обрадивих површина које су у власништву правних лица је сада готово 60 процената. Укупно гледано, код нас је осигурано око 15% коришћене пољопривредне површине. Примера ради, 2017. године било је осигурано 132.000 хектара, а 2021. године 165.000 што је раст од око 25 посто. У истом периоду повећан је износ премије са 605 милиона на милијарду и 500 милиона динара. Само у 2021. години, број закључених полиса увећан је за скоро 5 посто, а раст је забележен и прошле године. То показује да пољопривредници постају свесни климатских промена и чињенице да су сигурни само уз полису осигурања.
- Да ли је цена полисе то што одбија ратаре да се осигуравају у већем броју?
Хектар земљишта под неком пољопривредном културом осигурава се за 3-5% вредности онога што се заради после продаје. Подсећам и да држава субвенционише премију осигурања, за регистрована пољопривредна газдинства са 40, а у моравичком, златиборском, колубарском, подунавском и шумадијском округу са 70 посто. Локалне самоуправе могу додатно да регресирају премију и учине је још јефтинијом или бесплатном. Осигуравачи су омогућили да се премија плати после жетве или на рате. Дакле, цена осигурања не може да буде аргумент за оне који се одлуче да “погледом у небо” штите имовину и њиве. Не треба заборавити ни да је цена полисе нижа за оне који су засаде под воћем или поврћем заштитили противградном жицом.
- Од чега све ратари могу да заштите своје пољопривредне културе?
Постоји неколико различитих полиса. Основна је класично осигурање од града, пожара и грома и њу поседује 90% осигураних ратара. На жалост, много мање је пољопривреда осигурана од олује, јесењег или пролећног мраза, поплаве или губитка количине и квалитета плода, а ти ризици су све чешћи и наносе губитке на више година.