Различити извори финансирања за ефикасније пословање мале привреде
ПКС је организовала неколико стручних скупова, а последњи је одржан 29. октобра на коме су представници микрофинансијских и небанкарских институција из региона, представили различите моделе и успешне примере финансирања привреде, ван банкарског система.
Србија, за разлику од већине европских земаља, и даље се искључиво ослања на комерцијалне банке као извор финансирања привреде. Микро, мала и средња предузећа (MMSP) и велики број предузетника, чине већину привредних субјеката у привреди и широко су разнолика. Осим величине, разликују се по старости, фази пословног развоја, врсти активности, обиму, досегу, индустријском сектору итд. Ова разноликост утиче и на различите финансијске потребе MMSP - врсте финансирања, износе, трајање, безбедносне захтеве, режиме отплате. Некада је све ове потребе могуће задовољити само одговарајућом комбинацијом инструмената финансирања, објашњава Тамара Дунђеровић, руководилац Центра за програме подршке привреди и микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.
ГАСТРОЕНТЕРОЛОГ УПОЗОРАВА: Можете направити опасну грешку ако узимате пробиотик уз антибиотик
НАЈВЕЋА СТОПА РАСТА ИКАДА: Холандија забележила пораст од 7,7 процената
СРБИЈА СЕ ИЗ ДАНА У ДАН РАЗВИЈА: Вучић данас на постављању камена темељца у Батајници
- Разноврсност понуде финансијских инструмената и извора финансирања мора да буде у врху приоритета са циљем да се унапреди привредни амбијент, а посебно је важна у случајевима када централно финансирање привреде долази из банака. То се можда и најбоље види у раскораку у могућности финансирања оних који су завршили са почетном фазом пословања и имају потребу за финансирањем наредне фазе, фазу даљег раста, као и микро и малим и предузећима - додала је она.
У структури финансијског сектора Србије, банке чине преко 92 одсто, док је у Европи, према подацима Европске комисије, учешће банака у финансијском сектору 70 процената.
- Посебну пажњу треба посветити могућностима финансирања уз уважавање специфичних потреба различитих индустрија, као и значајну разлику у финансирању иновативних и технолошки напредних MMSP, од оних који су у традиционалним индустријама. Препорука је свакако да се размотри увођење флексибилнијег нормативног оквира и могућности за пословање небанкарских институција - наводи представница ПКС.
ПКС је организовала неколико стручних скупова, а последњи је одржан 29. октобра на коме су представници микрофинансијских и небанкарских институција из региона, представили различите моделе и успешне примере финансирања привреде, ван банкарског система.
- Тако смо на Грчком примеру сазнали да је, после више година заговарања за диверсификацију извора финансирања, усвојен добар Закон о микрофинансирању, који је уважио квалитетне примере из праксе, а сам пропис је једноставан за имплементацију. Једна од главних карактеристика је то што "Цоде оф Good Цондуцт фор Мицроцредит Провисион" (Кодекс) чини велики део закона. Кодекс је развијен у ЕУ на основу најбољих пракси па је постао препознатљива ознака квалитета микрофинасирања у корист купаца, инвеститора, донатора - рекла је Дунђеровић.
Занимљиво је, по њеним речима, указати на могућности микрофинансирања и у оквиру мера подршке привреди и изазова проузрокованих пандемијом Ковид 19. Према подацима Микрофинансијске асоцијације Албаније, микрофинансирање врло је активно током трајања кризе, када је било готово дупло више клијената него што је прошло кроз банкарски систем, а обезбеђено је чак 40.000 зајмова.
Процена је да би се релаксирањем финансијског система отворило тржиште и за социјалне инвеститоре и да би у Србију ушло између 40 - 60 милиона евра директних инвестиција. Важан допринос је и сарадња са међународним финансијским институцијама и креирање одговарајућих гарантних шема за повољно кредитирање привреде, посебно малог бизниса.
Привредници наводе да су главне препреке за добијање кредита компликоване административне процедуре и пријаве за финансирање, високе каматне стопе неприлагођене реалним могућностима и потребама, неприкладни и кратки рокови отплате, неусклађеност између реалне потражње и доступне понуде на тржишту, ограничен број алтернативних опција финансирања, скупе банкарске гаранције – високе камате, кратки рокови отплате, инструменти обезбеђења, висина кредита…
Сектор MMSPP чини преко 96 одсто свих активних привредних субјеката у Србији, односно 371.502 регистрованих привредних субјеката, од чега 94 одсто чине микро, мала предузећа и предузетници. У сектору је ангажовано око две трећине укупног броја запослених, остварује исто толико укупног промета у привреди и доприноси са 57,4 одсто бруто додате вредности нефинансијског сектора.
Оно што је карактеристично јесте да привредну структуру Србије чини веома мали број великих компанија и скоро нимало средњих, док са друге стране постоје многобројна мала и микро предузећа која на први поглед нису у стању да пређу у редове фирми средње величине. Банке не одговарају на тражњу за "малим" кредитима.
- Процена ризика улагања у сектор микро, малих предузећа код банака је превисок, високи су трошкови администрације у односу на ниске износе кредита, а свега неколицина банака у свом финансијском портфолију реализује програм намењен предузећима са пословном историјом не већом од 24 месеца - додала је Дунђеровић.
