РОЂЕНЕ ЛИДЕРКЕ: Оне мењају Србију и спремне су да руководе најозбиљнијим пословима у САМОМ ВРХУ ДРЖАВЕ!

Нова Влада Србије има 10 министарки и премијерку, и по томе је једна од "родно равноправнијих". Сада жене управљају и привредом, рударством и енергетиком, екологијом, људским и мањинским правима.

Протеклих неколико недеља биле у жижи јавности, док се очекивала одлука о саставу нове Владе. Сада су већ преузеле своје ресоре и почеле пуном паром да управљају министарствима.

Њих 11 нашло се на листи 100 најмоћнијих жена у Србији за 2020. годину.

Ана Брнабић

На челу листе и ове године је председница Владе Србије Ана Брнабић. После првог мандата који јој је председник Вучић дао 2017, и то као нестраначкој личности, три године касније добила је још један, али овог пута као члан Српске напредне странке.

Прва је жена на положају председнице Владе Србије и прва јавно декларисана хомосексуална особа на том месту. Првенствено је посвећена дигитализацији и бржем системском увођењу електронске управе у Србији, у циљу ефикаснијег рада државне управе и локалне самоуправе. Вучић је недавно, након потписивања указа с именом новог мандатара истакао да је Ана Брнабић неко ко је одано и верно служио Србији, као и да има његово пуно поверење, а рекао је и да иза премијерке стоје резултати, пре свега економски.

Ана Брнабић живи у ванбрачној заједници са партнерком Милицом Ђурђић са којом има двогодишњег сина.

Анђелка Атанасковић

Ново лице на је нова министарка привреде Анђелка Атанасковић, на седмом месту. Њеним избором на функцију нова Влада Србије добила је члана који је цео радни век провео у једној компанији.

Наиме, одмах по дипломирању Анђелка Атанасковић запослила се у фабрици “Прва петолетка – наменска” у Трстенику, где је једно време била директор контроле. Од 2014. године обавља функцију генералног директора PPT ‘Наменска’ у Трстенику а проглашавана је и за најбољег менаџера југоисточне Европе 2016, и Жену године у региону.

Дарија Кисић Тепавчевић

Још једно ново име на листи, али добро познато лице у претходних неколико месеци, је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић. У центар пажње доспела је током епидемије вируса корона када је као помоћница директора за јавно здравље и популациону политику Института "Милан Јовановић Батут" и чланица Кризног штаба јавност обавештавала о новим мерама, здравственој заштити...

Једна од водећих улога јој је поверена и током епидемије малих богиња која је Србију погодила током 2017. и 2018. године. У досадашњој каријери је објавила више од 120 научних радова у домаћим и међународним часописима.

Ирена Вујовић

У Топ 10 листе нашла се и министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић, на деветом месту. Она је на нову функцију дошла са места председнице београдске општине Савски венац.

У два мандата је бирана за народну посланицу у Скупштини Републике Србије (2012. и 2014. године), а од 2014. до 2016. обављала је дужност помоћника градоначелника Београда. Од 2005. до 2008. године је била координатор сарадње у Одељењу за међународну сарадњу Универзитета “Џон Незбит”, а занимљиво је да је била сарадник у настави на предметима Савремена руска економија и Економија постсовјетског простора.

Маја Гојковић

Место број 11 заузела је доскорашња председница Скупштине Србије, а сада министарка културе и информисања Маја Гојковић. Она је један од најпоузданијих сарадника председника Србије Александра Вучића и последњих шест година налазила се на челу Народне скупштине.

Била је градоначелница Новог Сада у периоду од 2004. до 2008. Променила је неколико странака, па је тако била чланица Народне радикалне странке Вељка Губерине која се потом утопила у Српску радикалну странку. Из СРС је искључена 2008, а потом је основала Народну партију. После избора 2012. подржала је владу СНС-СПС-УРС.

Марија Обрадовић

На позицији 12 налази се потпредседница Српске напредне странке Марија Обрадовић, која је у новој Влади задужена за ресор државне управе и локалне самоуправе. Посланица СНС била је у четири мандата, а први пут после избора 2012. Пре страначког ангажмана бавила се новинарством.

Прва је жена на челу скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове и оснивач Женске парламентарне мреже у Скупштини Србије.

Јадранка Јоксимовић

На листи 16. место је заузела министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. Рођена је у Београду, где је и дипломирала као студент генерације на Факултету политичких наука.

За министра без портфеља задуженог за европске интеграције први пут је изабрана 2014. а 2016. реизабрана. Формирањем Министарства за европске интеграције 2017, изабрана је за министра за европске интеграције. Члан је Председништва и Главног одбора СНС.

Маја Поповић

Међу Топ 20 је и нова министарка правде Маја Поповић која је завршила Правни факултет, школовала се и усавршавала у иностранству, радила у адвокатури, а у својој 26. години била је и судија Првог општинског суда у Београду, и то најмлађи икада изабран у нашој земљи.

Током службе у БИА, радила је у Управи за међународну сарадњу, Управи за људске ресурсе, системско правне, имовинске и стамбене послове, да би потом била и шеф кабинета директора Безбедносно-информативне агенције (БИА).

Татјана Матић

Деветнаесто место припало је министарки трговине, туризма и телекомуникација. Татјана Матић је рођена у Београду, где је завршила основну школу и гимназију, потом и Филолошки факултет где је стекла титулу професора српског језика и књижевности.

Обављала је функцију помоћнице шефа кабинета потпредседника Владе Републике Србије и Координационог центра СРЈ и РС за Косово и Метохију. Од 2005. до 2007. била је директорка Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а затим је до 2012. обављала функцију секретара Министарства рада и социјалне политике. Јула 2012. постављена је за државну секретарку Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Гордана Чомић

Ван првих 20 нашла се само министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић. Она је на 55. месту листе, а њен избор у нову Владу Србије представљао је једно од изненађења.

Рођена је у Новом Саду и током деведесетих била је портпаролка Градског и Покрајинског одбора Демократске странке за Војводину. Била је председница Покрајинског одбора ДС, потпредседница ДС од 2001. до 2004. У јуну 2018. била је кандидаткиња за председницу ДС, када је изабран Зоран Лутовац, а Чомић је потом напустила ДС.