ОНИ СУ ПРАВИ ТИХИ ХЕРОЈИ ПАНДЕМИЈЕ: Српски рудари даноноћно раде да би било довољно електричне енергије (ФОТО)
Позната српска блогерка објавила текст о рударима о коме сви причају
Како у миру, тако и у околностима ванредног стања, постоје они који немају времена за предах и који упркос свему раде. Ове године, уверили смо се у залагање медицинског особља, које је наша прва одбрана у овом рату који водимо са корона вирусом већ скоро девет месеци. Међутим, да би они могли да спашавају људске животе, потребна нам је електрична енергија, а да би имали њу, потребни су нам рудари, тихи и неприметни хероји нашег доба.
Опрез! Овога се плаши свака жена! Не игноришите симптоме упорне Ешерихије
ДРЖАВА ШАЉЕ ПОМОЋ НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕНОМ СЕКТОРУ: Познато колико новца ће добити туристичке агенције
ВАЖНО ЗА ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА РАДНИКА У СРБИЈИ: До фебруара без отказа?
Невена Мартиновић, блогерка из Београда, написала је праву оду рударима Рударског басена Колубара, у којем им је одала почаст која им свакако следује. Наиме, без њих и њиховог рада, напајање Србије струјом било би јако тешко, готово немогуће. Пост је објављен на њеној Фејснук страници Необично обична. Текст вам преносимо у целости:
- Испричаћу вам једну причу. О рударима Рударског басена Колубара. О људима који не смеју да стану са радом да бисмо ми имали струје и грејања. Да би у болницама радили респиратори, као и сви остали потребни апарати. Да бисмо сваки дан спремили ручак, обављали нормалан ток живота, да би се у канцеларији завршавала администрација, да бисмо могли да живимо и функционишемо, они раде непрестано - 24/7.
Од детета гледам радничка одела рудара, гумене чизме до колена испуцале руке, остарела лица и прећутим сваки пут када чујем како имају велике плате. Не бих рекла.
Ти људи раде и када је киша и снег, када је напољу тропска врућина, када су мразеви. Када је бомбардовање. Када су поплаве. Док неко заврши своју прву смену, код њих машине раде нон стоп. На теренима копова Колубаре има преко седам хиљада људи. Читав тај број људи покреће енергетски систем државе.
Наше државе. Сетите се њих. Они осете сваки мраз и снег на својим леђима, они немају рад од куће за време короне. Њима се не скраћује радно време, нити престају са радом када је полицијски час у току. Они раде и прековремено када услови не дозволе другачије. Не видим да су се медији сетили да пишу о људима који толико доприносе држави.
Ја скидам капу лекарима, али и рудари су тихи хероји - написала је она на крају објаве.
