СЕОСКИ ТУРИЗАМ ЦВЕТА У АРИЉСКОМ КРАЈУ: Качамак и бунарска вода, па пут манастира...
Овде долазе бројни туристи из Србије и Европе
У ариљском крају у јеку је бербе малина, па је пристигао велики број сезонских радника из свих крајева Србије. Они послом, а други на одмор у бројним домаћинствима која су отворила врата туристима.
Род шљиве БУКНУО У БАНАТУ: Посла има и за сезонце из Северне Македоније
ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА ДОМАЋА ЛУБЕНИЦА? Увоз бостана никад већи, статистика ПОРАЖАВАЈУЋА
ДОБАР РОД И КВАЛИТЕТ ПШЕНИЦЕ У СРБИЈИ: Ево кад је треба продавати за бољу цену
Окружено непрегледним пространством малињака, домаћинство Ђукића у Миросаљцима отворило је врата и сезонцима и туристима. Иако још асфалта до њих није стигао, они који воле природно окружење ипак пронађу пут, који их трајно повеже са домаћинима.
- Београђани, Новосађани, а имао сам и Французе, Словенце. Имо сам и Русе и Пољаке - каже Раде Ђукић.
- Сваки празник они честитају, Нову годину, Божић и овако. Ономад су чули за поплаве, сви зову, питају како смо, јесмо ли ми оштећени и тако - додаје Славица Ђукић.
Уз богатство природе и укуса краја, госте Ђукићи упознају и са другим предностима летовања у ариљском крају.
- А ја их шаљем да, на пример, обилазе наше манастире, иду до Овчара, иду у Клисуру иду на Катиће, иду до Кокиног Брода, иду на Голију - објашњава Раде Ђукић.
- Најчешће траже лепиње с кајмаком, гибанице, качамак, домаће све - каже Славица.
Код Митровића у Трешњевици, гости могу да пију чисту бунарску воду, али то није једини адут.
- Па малина пре свега да вам право кажем, а лепо је и купање на Рзаву, баш нам је било лепо, онако смо се изненадили, нисмо много залазили у овај крај - сабира утиске Душан Дурковић из Београда.
- На море одемо десет, 15 дана, а ово је пуно викенда у току лета, ово је одлична идеја за провод продуженог викенда у природи - сматра Лидија Дурковић.
Када су започели са обновом домаћинства, брат и сестра имали су идеју само да уреде дедовину. Раде је пре седам година започео да део капитала који је деценијама стицао као занатлија у Бечу, инвестира у родну Трешњевицу.
- Ово је велика инвестиција, видећемо и нисам то урадио да бих враћао паре. Да уживам, да дођем ту у пензију да уживам - сматра Раде Митровић.
Гордана сматра да је етно-туризам начин да се оживе села, а гостопримство, кухиња и одмор пуног срца је оно што нуде гостима.
- Не би ли научили нешто да се врате на село да нешто покушају. Ја мислим да углавном ти људи потичу са села, и онда су ту негде у граду, кад дођу одушеве се. Свако би могао, не мора толико, али може да крене с нечим - рекла је Гордана Митровић.
Сваки крај крије неко богатсво. Трешњевчани кажу да су Немањићи ту саградили тврђаву.
Тај фрагмент српске историје у ариљском крају није видљив у Трешњевици, али зато јесте у Ариљу. Црква Светог Ахилија, задужбина Краља Драгутина, с краја 13. века. Њу посети највећи број туриста, без обзира на веру или нацију.
"ОКРЕЧИМ СОБУ И ЧЕКАМ ТУРИСТЕ" Шта су све предности, а шта мане СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ? (ВИДЕО)
Уместо осам сати, стиже се за четири: Почела реконструкција деонице пруге Будимпешта-Београд!
БИТКА ЗА МЕСТО НА ФАКУЛТЕТИМА: Права навала на ПСИХОЛОГИЈИ, МЕДИЦИНИ, ИТ СМЕРОВИМА...
ЛЕПЕ ВЕСТИ ЗА ЦЕЛУ СРБИЈУ: Гради се нови аеродром и то на ЛЕГЕНДАРНОМ МЕСТУ
ЗАУЗМИТЕ МЕСТО У РЕДУ: Уплата на текуће рачуне грађана ПОЧИЊЕ ДАНАС
Памет у главу да не платите "ТАКСУ НА ЛЕЊОСТ": ПАЗИТЕ ГДЕ ПОДИЖЕТЕ НОВАЦ! Није сваки банкомат ИСТИ
