СЈАЈНЕ ВЕСТИ СТИГЛЕ ИЗ БРИСЕЛА! Србија испред Европске уније
Европска комисија (ЕК) предвиђа раст бруто домаћег прозивода Србије од 3,4 посто у овој години и од 3,8 процената у 2023, у пролећним прогнозама објављеним данас.
Према подацима из извештаја, објављеног на веб сајту ЕК, привреда Србије ће расти брже него Европска унија и еврозона, којима се предвиђају стопе раста у 2022. и 2023. години од 2,7 посто, односно 2,3 одсто, респективно.
У одељку посвећеном Србији, Комисија истиче се да ће након сназне привредне експанзије у 2021. години од 7,4 посто, раст БДП-а наше земље, као и целе ЕУ и еврозоне, бити под притиском економских утицаја рата Русије проти Украјине.
НАЈНОВИЈИ ИЗВЕШТАЈ: Познато у каквом је стању руска економија, ОДМАХ се огласио и председник Путин
СВЕ ПОПУЛАРНИЈИ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА: Вучићу порастао број пратилаца, проценат позитивних коментара је НЕВЕРОВАТАН
"ЈЕСМО ЗА САНКЦИЈЕ, АЛИ НЕ АКО ВУЧИЋ ПРЕДЛОЖИ" Баналне изјаве опозиције, отписују сопствене СТАВОВЕ због председника (ВИДЕО)
ЕК наводи да ће раст Србије углавном бити вођен приватном потрошњом и инвестицијама, за које се очекује да ће надокнадити мали негативан допринос нето извоза расту.
Раст приватне потрошње у 2022, ЕК пројектује на 3,7 посто, а наредне године на 3,8 процената, док стопу раста јавне потрошње у наведеним годинама процењује на 0,1, односно 0,7 одсто, респективно.
Што се извоза робе и услуга тиче, предвиђа се повећање од 8,6 процената ове и од 8,5 посто идуће године, док ће раст увоза робе и услуга по процени Комисије износити 8,1 одсто у текућој години, односно 7,3 посто у следећој.
У извештају се такође прогнозира да ће инфлација достићи врхунац средином 2022. да би потом успорила од јесени. Конкретно, ЕК процењује стопу инфлације у Србији од 8,5 посто за ову годину, након чега ће опасти на 4,6 одсто догодине.
Када је реч о стопи незапослености, она ће се спустити са лањских 11 процената на 10 посто у 2022. и наставиће силазни тренд у наредној години на 9,3 одсто, сматра ЕК.
Дефицит буџета опште државе ће, према прогнозама извешне власти ЕУ, пасти ове године на 3,1 посто БДП-а, а у 2023. години на 1,8 процената бруто производа земље.
Предвиђа се такође смањење јавног дуга Србије у овој и идућој години на 54,5 процената, односно на 52,5 посто БДП-а, респективно.
