Скачу цене хлеба свуда у свету, а Русија је уздрмала тржиште овим потезом - Како ово утиче на стање у Србији?

Наиме, Русија, највећи светски извозник пшенице, значајно је смањила своју извозну квоту за почетак 2025. Како преносе светски медији, овај потез би могао да има велики утицај на глобална тржишта хране и потенцијално да утиче на цене хлеба широм света, пренео је Рио тајмс.

Нова извозна квота примењиваће се од 15. фебруара наредне године до 30. јуна, а дозвољава се извоз од 10,6 милиона тона пшенице, што је значајно мање у односу на укупно 29 милиона житарица прошле године. Ипак, предвиђања су да би у другој половини наредне године та земља могла да извезе још 25 милиона тона пшенице, ако се озими усеви опораве и жетва буде на задовољавајућем нивоу, саопштила је недавно Унија извозника и произвођача житарица.

Према објашњењу, Русија се суочава са многим пољопривредним изазовима и то је одговор на питање зашто се догађа тако драстичан рез.

Како се наводи, слаба жетва у 2024. донела је 83 милиона тона пшенице, у поређењу са 92,8 милиона у 2023. Упркос овом паду, извоз је порастао на рекордне нивое и исцрпео домаће залихе. Сада, када је инфлација достигла 8,5 одсто у октобру 2024. године, влада даје приоритет локалним потребама.

Још раније је објављено како су руски пољопривредни произвођачи незадовољни због ниске цене пшенице и високих трошкова, па су многи приморани да пређу на уносније усеве као што су грашак и сунцокрет. Ова промена би могла додатно да заоштри глобалне понуде пшенице у наредним годинама.

За глобална тржишта све ово представља огромну неизвесност. Аналитичари истичу да ће се велики увозници у првој половини године, попут Египта и Турске, борити за нове добављаче. Друге земље извознице могле би да искористе прилику да прошире свој тржишни удео. Због тога би цене хлеба у многим земљама могле да порасту. Док Русија обуздава свој извоз пшенице, свет се мора прилагодити новој реалности у трговини житом. Наредни месеци ће открити утицај ове промене политике како на међународна тржишта, тако и на потрошаче и њихове буџете – наводи се у извештају.

Какве су прогнозе за Србију
Како је за Политику рекао аграрни аналитичар Жарко Галетин, Србија је безбедна што се тиче пшенице, имамо значајне количине и за домаће потребе и за извоз. Али ова одлука Русије ће дефинитивно уздрмати светско тржиште, иако ова земља и даље има огромни извозни потенцијал, између 40 и 50 милиона тона. Ипак, чини се да им се бумеранг враћа, јер су у последњих 10, 15 година од нето увозника постали највећи светски извозник жита.

– Диктирали су цене пшенице, правили аранжмане са Египтом, Кином. Те цене које су уговарали биле су толико ниске тако да су практично обесмислили извоз других великих тржишних играча, пре свега Украјине и САД. Сад се десило то да су претерано много извезли и морају да брину о својој прехрамбеној сигурности, тако да прибегавају царинским и ванцаринским мерама. Све у свему, чувају сопствени биланс. То све може да доведе до поремећаја – истиче Галетин и додаје да је тренутна ситуација на светском тржишту стабилна, али када се највећи светски извозник повуче са толиким количинама, ово ће сигурно имати последице.

Како напомиње, светско тржиште је силом прилика постало имуно на разне поремећаје. Али, додаје, када се у једном периоду повуку из оптицаја милиони тона негде у перспективи, раст цена јесте неминован. Како каже, цене жита већ полако расту. Код нас је пшеница са 13 одсто протеина коштала око 23 динара, без ПДВ-а.

– Нешто се дешава дефинитивно. Делом је и сезонски утицај, али руске одлуке такође нису без значаја – истиче Жарко Галетин.

Србија Данас/Политика