СЛОМ ПРИВРЕДЕ, БЕСПАРИЦА И РЕЦЕСИЈА! КОРОНА НАС ГУРНУЛА КА АМБИСУ - Следи ли сад инфлација? Колико ће потрајати?
Скоро све економске прогнозе у доба пандемије показале су се једва вредним папира на којима су написане
Већ уочи пандемије прорицали су се црни дани: слом привреде, беспарица и рецесија. Заправо смо прошли добро - циници ће рећи превише добро, али ту су и билиони дугова. Следи ли сад инфлација?
Хоће ли Срби овог лета на море у Грчку? ИЗ ПРВЕ РУКЕ: Власник "Travellanda" открива шта ће бити са аранжманима
СРБИЈА ЗЕМЉА АУТО-ПУТЕВА И БРЗИХ САОБРАЋАЈНИЦА: Вучић најавио пројекте од високе важности за нашу земљу
ХОЋЕМО ЛИ ОВЕ ГОДИНЕ НА МОРЕ И ПО КОЈОЈ ЦЕНИ: Грађани и туристичке агенције надају се летовањима ОД МАЈА
Скоро све економске прогнозе у доба пандемије показале су се једва вредним папира на којима су написане. Разлог је јасан: још никад нисмо били суочени с таквим мерама забране и нема никакве школе из прошлости где би се, барем отприлике, могло видети куда то води.
Али поготово код оних којима је рачун у банци још увек добро попуњен сад се јавља нова брига: све те милијарде помоћи и нових државних дугова - без адекватног привредног раста у доба пандемије, неминовно ће у једном тренутку "пући" и одлетети у инфлацију.
Нервоза је велика и то се видело после изјаве шефа америчког Феда, Џерома Пауела. За Wall Стреет Јоурнал је за доба након короне проценио да ће доћи до оживљавања тржишта рада и одређеног повећања цена. Али он је уверен како ће то бити тек краткотрајни феномен и како поскупљења неће потрајати. У сваком случају, најављује да ће америчка централна банка остати "стрпљива" и да ништа неће мењати на брзину.
Но, већ и таква изјава председника Већа америчког Феда - традиционално склоног вишезначним изјавама, где су и пророчанства из Делфа пример управо математичке прецизности - била је довољна за нервозу на Вол Стриту и ужурбану продају хартија од вредности. Јер, нико не жели бити затечен у инфлацији без новца на сигурном.
Првих назнака већ има: стопа поскупљења у Немачкој је још од прошлог јула била испод нуле, у новембру и децембру је то било -0,3 одсто. Али онда је у јануару скочила на 1 проценат, у фебруару на 1,3 одсто, банке су полако постале опрезније и код израчуна камата за кредите - а право укидање забрана још није ни почело.
Економисти уверавају како је ту и мноштво објективних околности: цена енергената је опет почела расти, немачки ПДВ се вратио на "нормални" ниво, а ту су и нови издаци за испуштање ЦО2 који се онда налазе и у коначној цени.
Но, стара је спознаја економске мисли како вредност новца не зависи само од његове количине, него и од брзине којом се новац "обрће". А ту је дошло до великог застоја: Стефан Kooths, директор истраживачког центра за конјунктуру и привредни раст при Институту за светску економију (IfW) из Кила за лист Цапитал каже да се само у Немачкој створио застој у потрошњи и како је таква "нежељена" уштеда негде око 200 милијарди евра.
Укидањем забрана може се очекивати да ће грађани хтети да надокнаде оно што су пропустили у доба пандемије: негде отпутовати - навала на туристичке канцеларије већ се видела у Великој Британији, отићи у ресторан, обновити своју гардеробу... Већ и отварање фризерских салона је довело до велике гужве и муштерија које су биле спремне платити скоро сваку цену да би коначно средили своју фризуру. Јер у многим случајевима понуда је сразмерно ограничена - дакле, цене ће расти.
Али и он упозорава како ће то бити, у најгорем случају пролазни феномен који ће потрајати можда тек који месец. Нема назнака да ће то довести и до значајног пораста прихода и веће потражње на тржишту рада - рецептура инфлације каква је Европу задесила у седамдесетима прошлог века. То мишљење дели читав низ других економских стручњака: да, хоће, кривуља инфлације ће вероватно скочити, али ће се брзо вратити на нормалу. Коначно, ту ће и Европска централна банка знати да нађе начин да обузда инфлацију на жељену границу од највише 2 процента.
Опет: такав и заправо политички изазван (па макар и из здравствених разлога) поремећај светске привреде у доба короне још се никад није догодио и немогуће је рећи шта ће заиста бити даље. Јер Alexander Kriwoluzky из одељења макроекономије Немачког института за економска истраживања (DIW) у Берлину не искључује могућност да и инфлација буде - политичка одлука.
Ту ће Немци тешко икад бити "за", али инфлација би могла постати дугорочна ако неке земље - ту се наравно пре свега мисли на Италију или Француску - буду уверене како ће то, а не привредни раст, бити једини начин смањења реалног волумена државног дуга који се нагомилао у доба пандемије. Инфлација ће тако и коначно прекинути ову праксу откупа државних обвезница Европске централне банке, дакле политика новца у простору евра би се вратила у "нормално" стање.
Но, исто тако Kriwoluzky подсећа како инфлација никад није успела напунити државну благајну - то би Италијани најбоље требали знати. Поготово кад ЕЦБ више не би куповином државних обвезница стабилизовао њене вредности, то би се брзо претворило у управо неиздржив терет за државне благајне.
Хоће ли зато надвладати разум? Рационално - сви се могу сложити око тога. Ирационално - поготово због толиког утицаја популизма у политици - тешко ће ико ставити руку у ватру (или свој новац на ивицу прозора) тврдњом шта ће бити након пандемије и хоће ли вредност новца остати стабилна. Зато ће се и даље хистерично слушати сваки зарез директора централних банака - а већ и то ствара потресе на берзама.
