СРБИЈА БИ МОГЛА ДА ПОРАСТЕ И ДО ШЕСТ ОДСТО! Ово су два кључна извора привредног раста
Српски званичници истичу ових дана да се домаћа привреда добро сналази током пандемије корона вируса
Србија би ове године могла да расте и до 6 одсто, и то би био много бољи резултат од околних земаља, али и привредни раст идентичан проценама ММФ за кретање БДП у 2021. за цео свет. И два су кључна извора овог раста на која рачунају у Србији: улагање у инфраструктуру и у пословни амбијент који ће нам довести још више страних инвестиција.
ЗА САМО 20 МИНУТА ОД БЕОГРАДА ДО НОВОГ САДА: Шест месеци пре рока завршен најдужи железнички вијадукт у Србији
ДРЖАВА СРБИЈА ДАЈЕ ПАРЕ И ЗА ФАСАДУ! Више од милион и по објеката зрело за реконструкцију
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПРАВА ИНВАЗИЈА СРПСКИХ ТУРИСТА У ГРЧКУ! Што ће земља Хелена бити хит, постоје бар три добра разлога
Српски званичници истичу ових дана да се домаћа привреда добро сналази током пандемије корона вируса, и очекују да ће успети да оствари планирани раст БДП-а од 6 одсто. Премијерка Ана Брнабић навела је да су резултати првог квартала бољи од очекиваних, док је председник Александар Вучић најавио да је Србија већ после првог тромесечја 2021. године на добром путу да оствари планиране пројекције.
Као значајан фактор за свој оптимизам истакао је то што је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.
Економиста Александар Стевановић сматра да је очекивани раст БДП-а од 6 одсто реалан. Према његовим речима, то значи да смо у просеку током две године имали раст од око 3 процента и иако ћемо ове године можда расти мање од других земаља, прошле године смо имали и мањи пад.
- Наш фокус иначе јесте на привлачењу страних инвестиција, и то углавном издашним субвенцијама страним компанијама које долазе овде, а захваљујући недовољној развијености инфраструктуре у Србији имамо доста простора и да тим капиталним улагањима додатно подижемо раст привреде - објашњава Стевановић.
Он додаје да наша земља полако излази из короне из које ће друге земље изаћи можда тек крајем лета, па смо и на том пољу "сигурно у предности бар 2-3 месеца".
Махмут Бушатлија, консултант за страна улагања, каже да овакав план за раст БДП-а, који обухвата инвестиције у инфраструктуру и страна директна улагања, није нешто ново и да је то стратегија која постоји већ годинама уназад. Ипак, додаје, у последњих 5-6 година је и завршено доста капиталних пројеката.
- Мислим да су ти планови и теоретски и прагматично исправни, да је то исправан пут, али морамо имати дугорочно планирање. Морамо знати који је приоритет тренутно у инфраструктури, који аутопутеви, које железничке трасе... Мислим да ће ту бити доста резултата, јер су радови углавном већ у току и финансирани су по пројекту - објашњава Бушатлија.
Међународни монетарни фонд (MMF) подигао је у априлу процену раста глобалне економије за 2021. годину на 6 одсто, у односу на јануарску прогнозу од 5,5 процената.
ММФ процењује да ће Румунија и Турска ове године остварити раст од 6 одсто, док за Србију прогнозира скок БДП-а од 5 процената. Прогнозе за Хрватску смањене су са 6 на 4,7 одсто.
Повратак на нивое пре пандемије ММФ очекује тек 2022. године.
Иначе, на последњој седници Савета за координацију активности и мера за раст бруто домаћег производа (БДП), на којој су анализирани најважнији економски показатељи у свим привредним областима у првом кварталу и пројекције до краја године, констатовано је да је српска индустрија показала изузетну жилавост у време пандемије и поред одређених рестрикција које су посебно видљиве у индустријама меса, скроба и пецива, што је последица, како је објашњено, пада тражње.
Добре вести стижу и из области пољопривреде, а стабилни су и трендови у привреди, где у сектору путне и железничке инфраструктуре радови теку по плану.
