Србија се укључила у светски тренд: Због корона вруса почиње куповина обвезница?
Ванредно стање "увело" је посебан вид финансирања, који се одавно користи у свету, а у Србији до сада није заживео.
Владина мера - куповина корпоративних обвезница, могла би да промени наше досадашње навике, да вишак новца колико год, једноставно више не стављамо на штедњу.
Шта Влада покушава да постигне овом мером? Хоће ли успети у покушају и шта би то требало овом мером да се промени у привреди и тржишту? Какву корист грађани имају од ове мере?
БАНКРОТ НА ПОМОЛУ: Породични угоститељски бизнис у Француској неће преживети кризу, ОВО би био спас
КОРОНА УБРЗАВА РОБОТИЗАЦИЈУ: Ево када ће роботи заменити значајан део људске радне снаге
ХРВАТСКИ ЈАВНИ ДУГ СКАЧЕ НА ВИШЕ ОД 90 ОДСТО БДП-а: У пандемију ушла као најзадуженија земља
На почетку, битно је подсетити да је уврежена навика на овим просторима да, они који имају "неки динар преко", односно слободна средства, то ставе на банкарску штедњу или купују некретнине.
Дакле пракса са вишком новца је у категорији такозваних конзервативних послова. Стручњаци кажу да овакве инвестиционе навике де факто билдују банкраске профите и практично сужавају могућност ширег развоја привреде.
Држава је сада усвојила, да ће под одређеним условима куповати корпоративне обвезнице. Адвокат Игор Исаиловић појашњава за медије шта су корпоративне обвезнице и шта све може да промени ова нова мера на тржишту хартија од вредности.
- Корпоративне обвезнице су дужничке хартије од вредности које компаније издају односно, емитују у циљу прикупљања финансијских средстава од инвеститора. Влада је 10. априла донела Уредбу којом се поједностављује И појефињује поступак издавања корпоративних обвезница, које могу бити обичне и замењиве. Обичне корпоративне обвезнице које се иначе емитују на тржишту хартија од вредности (дозволу за емисију издаје Комисија за хартије од вредности), дају право да се поврати уложено и плус заради одређени износ у виду фиксне или варијабилне камате. Поједностављено речено оне су само механизам за прикупљање финансијских средстава – активирањем приватног капитала у приватни сектор (цасх flow) - каже Исаиловић.
Анализирајући наше тржиште он додаје да је у последње време све више инвеститора који разматрају све могуће опције да њихов капитал створи неку нову вредност из које би инвеститори добили што више профита.
- Да ли ће купити корпоративне обвезнице једног или другог привредног друштва или своја средства уложити на неки од конзервативних начина пласирања средстава пре свега зависи од рејтинга обвезница. Што је бољи кредитни рејтинг издаваоца, то је бољи рејтинг обвезнице, а ризик инвеститора мањи - појашњава он.
Он међутим, истиче да је право питање која ће правила држава прописати приликом куповине корпоративних обвезница, који ће услови бити.
- Да ли ће један од услова бити да је друштво било стално солвентно, да ли редовно плаћа фискалне обавезе, плате запослених и слично. Уколико то буде случај то ће бити по први пут да држава награђује на прави начин узорне и одговорне привреднике – истиче Исаиловић.
Он сматра да ће државна куповина корпоративних обвезница бити подстицај за привреду, али и да ће се грађани новац почети да улажу у послове а не само банкарске штедње.
- Привреда ће де факто средствима из буџета бити подстакнута на раст и развој а раст и развој са таквим партнером јесте сигуран. Сматрам да ће куповина корпоративних обвезница коју је држава најавила бити само замајац за развој тржишта хартија од вредности као и у свим развијеним демократијама те да ће грађани уместо традиоциналне штедње за мизерне каматне стопе, али и правна лица која имају вишак слободних средстава своја средства улагати у куповину корпоративних обвезница те имати далеко већи интерес од банкраских камата - истиче адвокат Исаиловић.
Зашто обвезнице а не кредит?
- Сам поступак одобравања кредита, ефикасност банкарских службеника да не кажемо компликован процес кредитирања, цена коштања, месечни ануитети доспелости кредита, обезбеђење извршења кредита (хипотеке и остали колатерали) а посебно бројна права банака која се често постављају као власници капитала а не кредитори јесу разлог због чега се привредници све ређе одлучују за кредитирање - каже Исаиловић.
Он истиче да је финансирање путем издавања обвезница далеко једноставнији процес, осим тога обавезе не доспевају сваког месеца већ на крају рока који је одређен проспектом. То даје снагу привреднику да сва средства користи у читавом периоду и тако ствара додату вредност.
- Само замењиве обвезнице као правни термин суи генерис дају право имаоцу да под одређеним условима конвертује своја права из обвезнице у капитал - појашњава Исаиловић.
Зашто држава тек сада најављује да ће куповати корпоративне обвезнице?
Исаиловић каже да је овај вид државног интервенционизма до сада био незамислив имајући у виду забрану државне помоћи (тзв стате аид) како од стране ММФ-а тако и од стране европске комисије али и осталих релеватних финансијских фактора.
- Пратио сам реторику извршне власти и схватио да су ове стеге када је у питању стате аид услед пандемије озбиљно попустиле. Пратио сам и упоредна законодавства (законодавства у осталим пре свега суседним земљама) и могу вам рећи да сам веома позитивно изненађен како је извршна власт код нас једина препознала ову могућност помоћи привреде. Ја сам уверен да ће ова могућност финансирања оставити најдубљи траг јер даје супер гориво привреди не само да се опорави вец настави дупло брже да расте него што је до сада то био случај, а ни до сада није имала чега да се стиди - поручује Исаиловић.
Када би могао да проради аеродром "Никола Тесла" и од кога зависи та одлука?
Европи фали још 500 милијарди евра да би стала на ноге: Лидери ЕУ на састанку 23. априла
Свет постаје безготовинско друштво: Новчанице ускоро само у музејима
РУСИ СПУШТАЈУ РАМПУ: Уводе ограничење на извоз жита
Стао посао од ког је и Србија могла да има користи: Милиони и милиони јединки вене
