"КАД СЕ НЕМАЧКА ЗАКАШЉЕ, СРБИЈА ДОБИЈЕ УПАЛУ ПЛУЋА" Економија нашег важног партнера је у КОЛАПСУ - ево које српске индустрије би могле да се нађу на УДАРУ
Могли би да трпимо озбиљне последице
Највећа европска привреда завршила је 2023. годину у рецесији, тј. са економским падом од 0,3 одсто. Према прелиминарним подацима, контракција се наставила и у јануару, а процене аналитичара и стручњака сугеришу да ће се исто наставити и кроз целу 2024. годину. Како се ради о дугогодишње највећем спољнотрговинском партнеру Србије, кажу економисти, утицај на Србију је неминован.
"НЕ ЗНАМ НИ ДА ЛИ ЈЕ ОВО ДОЗВОЉЕНО": Радник кафића разоткрио мућку свог газде, "РЕЧЕНО НАМ ЈЕ ДА НИКОМЕ НЕ ГОВОРИМО О ОВОМЕ"
ВРХУНАЦ БЕЗОБРАЗЛУКА! ИЗНАЈМЉУЈУ ЗАСТАКЉЕНУ ТЕРАСУ: Ту је и купатило, а све то наплаћују 750 ЕВРА! (ВИДЕО)
КОЛАПС НЕМАЧКЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ: Шестодневни штрајк изазваће прави ХАОС, а могао би да кошта државу чак МИЛИЈАРДУ евра
Проблеми у ланцима снабдевања, трајни инфлаторни притисци (пре свега скупи енергенти), слабија потражња за производима и високе камате учиниле су своје. Индустријска база немачке привреде (без грађевинарства) пала је преко 2 одсто преко целе године, а према подацима агенције Маркет Ецономицс, индикатор економске активности у приватном сектору наставио је да пада и у јануару (још 0,3 одсто).
Ако је веровати недавној изјави немачког министра финансија Кристијана Линднера, који се осврнуо на називање Немачке "болесником Европе", највећа европска привреда није "болесна", само је мало "уморна". Али, како је истакао и сам председник Србије Александар Вучић, "када се Немачка закашље, Србија добије упалу плућа".
Да су последице негативних привредних трендова у Немачкој видне, Вучић је истакао на Давосу наводећи да није било пада немачке привреде, српски БДП би у 2023. порастао за читав бод више.
Али, како у пракси изгледа тих изгубљених 1 одсто раста на папиру?
Србија би могла да трпи значајне последице
Како за "Блиц Бизнис" објашњава др Вељко М. Мијушковић, економиста и доцент на Економском факултету у Београду, утицај неповољних дешавања у немачкој економији на Србију јесте и може бити значајан с обзиром на различите аспекте економске повезаности између наше две земље.
- Немачка је један од највећих трговинских партнера Србије. Ако њихова економија доживи рецесију или опадне, то може смањити потражњу за српским извозним производима што резултира негативним утицајем на српски извоз и економски рас - каже Мијушковић.
Поред тога, како каже с обзиром да немачке компаније често улажу у Србију, отварајући нова радна места и доприносећи економском развоју земље, уколико би се ситуација променила на горе у немачкој економији, постоји опасност да би то утицало и на одлуке о инвестицијама тј. потенцијално би био смањен прилив страних директних инвестиција у Србију из Немачке.
- Промене у немачкој економији могу утицати и на глобална финансијска тржишта, укључујући и међународне инвестиције у Србији. Ако дође до нестабилности на светским тржиштима то ће свакако утицати лоше на економску ситуацију у Србији.
- Ако немачки туристи смање своја путовања због ове неповољне ситуације, то може да се осети и у домаћем туризму, јер и он зависи од посетилаца из европских земаља, каже он.
Он наводи да би са променом економске ситуације у највећој економској сили ЕУ могло да утиче на опште економске улове у ЕУ генерално и да би се то могло одразити и на Србију као земљу кандидата.
Које индустријске гране у Србији могу да се нађу на највећем удару?
Мијушковић истиче да ако дође до даљег погоршања немачке економије то пре свега може имати негативне последице на извозно оријентисану економију Србије, као и на услужни сектор. Конкретно на удару у Србији би се нашле: аутомобилска индустрија, металургија, пољопривредна и прехрамбена индустрија, грађевински сектор, туризам.
- Србија има значајан сектор аутомобилске индустрије, са присуством неколико великих произвођача и добављача. Ако дође до смањења потражње за возилима или компонентама у Немачкој, то ће негативно утицати на домаће извознике у овој индустрији, каже Мијушоквић.
Што се металне индустрије тиче, укључујући производњу метала и металних производа, она такође може бити подложна променама у немачкој економији. Он тврди да исто важи и за извоз српских пољопривредних и прехрамбених производа.
- Повезаност са немачким инвеститорима и грађевинским компанијама може довести до изазова у грађевинском сектору ако дође до опадања немачких инвестиција или потражње за грађевинским услугама - каже Мијушковић.
Извор: Србија Данас/Блиц/Т.М.
