Шта је то у доба короне спојило Србију и Литванију: Две економије којима се предвиђа НАЈБОЉИ ЕКОНОМСКИ ИСХОД!
Пре корона кризе, економија Србије била је на стабилним ногама
Док ММФ за велики број земаља у Европи пројектује и двоцифрени привредни пад у овој години, најбољи исход предвиђа Србији и Литванији. То је истакла и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић након конференције коју је организовала генерална директорка ММФ, Кристалина Георгијева.
Највећи економски пад од Другог светског рата: Опоравак еврозоне несигуран
Идућа година ће бити берићетна за српске пољопривреднике: Узгајање ових култура доноси НАЈБРЖУ ЗАРАДУ
ПРЕДИЗБОРНА РЕТОРИКА ИЛИ ВИЗИЈА: Трамп жели "велику Америку", значи ли то "развод" од Кине
А шта је то што у је у овом случају "спојило" Србију са Литванијом и по чему су њихове економије толико сличне да готово идентично и пролазе кроз тренутну кризу. У најкраћем закључак је да је фокус обе земље на инвестицијама ( да обе имају дугорочни инвестициони план), али и став да јачање потрошње грађана може економији земље може донети само добро.
Литванија је бивша припадница Совјетског Савеза. На почетку кризе, литванска економија била је у здравом стању, како су приметили банкарски аналитичари. Литванија је показала изузетну отпорност на успоравање глобалне економије већ у 2019. години: БДП Литваније порастао је за 3,9 процента, у поређењу са растом од само 1,5 процента у Европској унији. Поред тога, Литванија је била једна од три земље ЕУ са бржим растом БДП у 2019. години него у 2018.
Све док није завладала пандемија, а трећу годину заредом, економија ове балтичке државе расла је брже него што се очекивало - раст БДП у просеку је износио 3,9 процената.
И исто тако је било и са Србијом. Пре корона кризе, економија Србије била је на стабилним ногама, инвестиције су биле на рекордним нивоима, јавни дуг земље био је на нивоу од око 50 одсто БДП, плате у јавном сектору расле су и до 15 одсто годишње...
Аналитичари банкарског сектора оценили су да је до раста и отпорности Литваније дошло због сталних системских промена у структури литванске економије.
Један извештај банке назвао је овај фактор "германизацијом" литванске економије, што значи позитивним владиним буџетом и спољним билансима, одрживим и уравнотеженим растом, који је вођен потрошњом домаћинстава, извозом и инвестицијама на сличан начин као што то чини Немачка.
Морамо признати да су јачање потрошње грађана, извоз и инвестиције и у фокусу Србије.
Литванци предвиђају да је због структурних промена које су се догодиле у економији, Литванија на путу бржег економског раста и да би с окончањем корона-кризе раст могао да се убрза следеће године на 4,6 процената са предвиђеним стопама раста БДП-а за наредни период 2022-2023. у распону од 3-4 процента.
Инвестиције на првом месту
У Литванији оостоје два значајна велика пројекта државне интервенције, који, како аналитичари тврде, могу да подстакну даљи раст и подстакну потрошњу и трговину.
Прво, то је стратешки инвестициони план за економску обнову, који је Министарство финансија објавило почетком јуна, а његова примена треба да почне крајем године. Друго је главни пројекат регионалне саобраћајне инфраструктуре Раил Балтица (интегрисање балтичких држава у европску железничку мрежу преко железничке пруге стандардног колосека од 870 километара. Пројекат је достигао своју кључну фазу имплементације током короне.
Организатори пројекта тврде да би постепено упијање директних капиталних инвестиција у пројекат пружило значајан подстицај локалном грађевинарству и повезаним делатностима. Тврди се да би овај инфраструктурни пројекат повећао агрегатну потражњу у економији и генерисао раст БДП, помажући на тај начин не само да ублажи негативне утицаје COVID-19 на економију, већ и да га изведе на брз раст.
И ту је постоје велике сличности са Србијом. Наш инвестициони план иде до 2025. године и циљ је да до тада просечна плата буде 900 евра, а просечна пензија 440 евра. План је вредан укупно 14 милијарди евра, а фокус је на потрошњи и великим инфраструктурним улагањима.
Прва изашла из Совјетског Савеза
Као прва држава која је изашла из састава Совјетског Савеза, Литванија је данас чланица Европске уније, НАТО и Савета Европе. Од 21. децембра 2007. је и пуноправна чланица Шенгенског споразума, управо када је, како су медији преносили, почео њен "економски успон".
Ниво незапослености смањио се за око пет процената до 2018. године, док је просечна плата порасла са 357 на 932 евра.
Током разговора о придруживању те земље ЕУ, највише се говорило о либерализацији тржишта, уклањању непотребних владиних прописа, отварању тржишта и стварању конкуренције. Када је постала чланица ЕУ, не само да су створене могућности приступања новом тржишту, повећању увоза и извоза, слободном кретању људи, већ су на располагање добили и велика средства која су допринела економском развоју и просперитету.
Тада је побољшан и статус Литваније међу страним инвеститорима.
