ШТА СЕ ДЕШАВА СА БИТКОИНОМ ПОСЛЕ СМРТИ ВЛАСНИКА? У свету је заробљено више од 140 милијарди долара - решење може бити ЈАКО СКУПО
Истраживања која су рађена пре пандемије указивала су да упркос оваквим примерима, скоро половина улагача у криптовалуте уопште не размишља о "загробном животу" своје дигиталне имовине.
Због тога што су власници дигиталне имовине преминули не одредивши наследнике, у „виртуелном чистилишту“ је заглављено само биткоина у вредности од око 140 милијарди долара. После искуства са корона вирусом, и млади улагачи у криптовалуте, посебно они који су добили децу, све више се интересују за могућности да сачине "крипто-тестамент". То значи да је на помолу нова растућа индустрија на финансијском тржишту, у виду све већег броја дигиталних платформи које су специјализоване искључиво за "загробни живот" дигиталног новца.
Крећете на одмор? Пет савета како да путовања буду безбедна, а ви безбрижни
СКАЧЕ МИНИМАЛАЦ КАО ДА ЈЕ НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА: На столу три опције, синдикати траже 40.000, држава нуди 35.000 - шта ће се усвојити?
БИТКОИН ГУБИ НА ВРЕДНОСТИ: Тржиште криптовалута мешовито
Процењује се да је око 20% свих биткоина који постоје на тржишту "изгубљено", што значи да новчаницима који их садрже нико није приступио пет и више година. Изражено у бројкама, у питању је око 3,7 милиона биткоина, односно чак око 140 милијарди долара капитала који је "испарио", при чему овај износ не садржи друге криптовалуте којима се тргује. Стручњаци за дигиталне валуте сматрају да је највећи део "изгубљених" биткоина припадао власницима који су преминули, а да нису именовали наследнике и омогућили им приступ својим крипто новчаницима.
Неки од оваквих случајева су већ познати у јавности, баш зато што је реч о великим износима. Тако је још 2013. године, двадесетшестогодишњи рудар биткоина Метју Муди погинуо у авионској несрећи, не оставивши никоме приступ својој дигиталној имовини која је вређела на хијаде долара. Његов отац све до данас покушава да поврати та средства.
Још је познатији пример када се 2018. године милијардер Метју Мелон предозирао у хотелској соби, где је и пронађен без знакова живота. Своје богатство значајно је повећао уласком у посао с криптовалутама, куповином и продајом биткоина. Постао је глобални амбасадор "Рипл Лабса" 2015. године и инвестирао два милиона долара у криптовалуту XRP, а инвестиција је нарасла на милијарду долара вредну имовину.
Мелон је наводно склонио дигиталне кључеве за XPR на скровиштима под лажним именима, на различитим локацијама широм Сједињених Држава. Умро је, а да никоме од породице није рекао где се налазе његови дигитални кључеви, па се за тим локацијама и даље трага.
Исте године неочекивано је преминуо у 30. години Џералд Котен, оснивач компаније "Quadriga CX", највеће канадске берзе за трговину криптовалутама. Заједно с њим нестао је и новац око 100.000 корисника берзе, јер је директор компаније, која је требало само да управља новцем, једини знао шифре дигиталних крипторачуна.
Новац је био безбедно закључан у крипто новчаницима. У тренутку његове смрти у њима су се налазиле криптовалуте у вредности од око 180 милиона канадских долара, односно 120 милиона еура, а како више нико није могао да приступи дигиталном новцу, "Quadriga" je затворена.
Техно генерације не верују технологији
Истраживања која су рађена пре пандемије указивала су да упркос оваквим примерима, скоро половина улагача у криптовалуте уопште не размишља о "загробном животу" своје дигиталне имовине. Аналитичари су као главни разлог наводили чињеницу да је већина инвеститора млада, са старосним просеком од 38 година, односно у добу када се и даље праве планови за живот, а не за смрт.
Али, после искуства са корона вирусом, приметно је да се перцепција мења и да све више оних који поседују дигиталну имовину размишља о начинима како да је завешта у наслеђе.
Овакав тренд потврђује и Канађанка Ерин Бари, која је након личног искуства са губитком породичне дигиталне имовине услед изненадне смрти њеног ујака, покренула прву онлајн платформу "Willful" za наслеђивање виртуелног новца.
Поред техничких, платформа нуди и све правне услуге које се иначе користе када је риеч о регулисању класичног наследства, од могућности да власник криптовалута овласти одређену особу за приступ средствима још током његовог живота, па све до писања тестамента са врло конкретним упутствима ко их наслеђује, где се чувају и како може да им се приступи.
Бари каже да су након избијања пандемије дословно опседнути младим инвеститорима који се распитују за овакве могућности, прие свега они који су добили децу. Занимљиво је, међутим, да иако је реч о генерацијама које су се "родиле" са најсавременијим дигиталним технологијама и многе аналогне не знају ни да користе - већина инсистира да све поверљиве податке испише на хартији и држи закључане у сефу у некој банци.
Наизглед парадоксална неповерљивост техно генерација у технологију када је реч о заштити података је само део њихове шире сумњичавости према другима, коментарише канадска предузетница своје искуство са овом старосном популацијом.
- Било је и случајева да потенцијални клијенти одустану без обзира на све аргументе које им предочимо, и на крају признају да не верују чак ни својим вољенима, те да ће рађе ризиковати да њихова имовина заврши у "виртуелном чистилишту", него да било коме открију податке где је држе - наводи она.
Правни стручњаци кажу да у случају дигиталне имовине сумњичавост коју изражава део власника није баш неоснована.
- Ставити приватне крипто кључеве на УСБ или комад папира и прослиједити их даље је поступак који је преплављен потенцијалним проблемима - тврди Паркер Ф. Тејлор специјализовани адвокат за имовинско право у консултантској компанији.
- Када је реч о крипто имовини, нема судског или надзора било које треће стране као када новац држите у класичним банкама. Зато су ризици од злоупотреба далеко већи, а због концепта блокчејна можете имати великих проблема и око наизглед баналних ствари, рецимо да промените адвоката или се предомислите и овластите другу особу за приступ вашој имовини - објашњава Тејлор.
На помолу нова "погребничка" индустрија
Упркос бројним недоумицама, приметно је да у време пандемије расте број платформи које су специјализоване управо за овај посао, нудећи крипто инвеститорима сигурније алтернативе за пренос својих средстава. Примера ради, "ТрустВерсе" користи вештачку интелигенцију и персонализоване "паметне" уговоре за чување кључева и лозинки. "Сафе Хавен" омогућава корисницима да складиште приватне кључеве на блокчејн ланцу и постављају сопствене параметре за дистрибуцију, док "Цлоцр" има дигитални трезор који "уништава" лозинке и дистрибуира их на више локација.
Платформа "Цаса", пак, дели приступ између више кључева ускладиштених на одвојеним уређајима, а извршни директор ове компаније Ник Нојман каже да се број пријављених за ниво који подразумева суму од најмање пет хиљада долара годишње и укључује протокол наслеђивања - скоро удвостручио у првих шест месеци ове године.
Већина ових платформи је усредсређена на безбедносне протоколе који гарантују сигуран пренос приватних кључева и података о налогу. Али закони се не мијењају тако брзо као технологија, па зато "Цоинбасе", "Бинанце" и друге популарне берзе криптовалута имају своје процедуре у случају да власник дигиталне имовине умре, а које су врло сличне процедурама у банкама. Примера ради, да би "Цоинбасе" рачуну приступила особа која није власник, она мора да достави потврду о смрти власника рачуна, његов тестамент и другу документацију, а затим да сачека да јој се одобри пренос средстава.
Али шта се дешава са опорезивањем дигиталног наследства? Оно се, на пример, у Сједињеним Америчким Државама третира као било која друга имовина, што значи да се процењује његова вредност у време смрти власника и да наследник на сваку следећу зараду плаћа порез на капиталну добит. Према важећем савезном закону, било који износ већи од 11,7 милиона долара подлеже порез на имовину од 40%.
