ШТА СЕ ВИШЕ ИСПЛАТИ, РАТА ЗА СТАН ИЛИ КИРИЈА? Ово су процене стручњака - детаљна рачуница за обе опције!
Наши суграђани који немају решено стамбено питање постављени су пред незгодан избор: купити стан и плаћати месечну рату за стамбени кредит, или ипак плаћати сваког месеца кирију за изнајмљен стан.
Дати сигуран и тачан одговор на ову дилему међу нашим суграђанима готово је немогуће. Са једне стране постоје индиције да ће на дужи рок, уколико се хајка централних банака испостави јаловом, рате на кредите бити осетно скупље од месечног најма станова, поготово ако се пројекције стручњака да су кирије неоправдано високе испоставе тачним и да је њихов пад неминован.
ЗБОГ ОВОГА РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ ДУПЛО ВЕЋИ: Одмах извршите проверу - разлика је ОГРОМНА, али поштоји РЕШЕЊЕ!
НОВИ УСЛОВИ ЗА ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ: Шта се све мења већ од 1. јануара у Србији
НОВА РИГОРОЗНА ПРАВИЛА ЗА РАДНИКЕ ТВИТЕРА: Маск први пут послао мејл запосленима, забрана ступа на снагу
Са друге стране, уколико се станодавци у Србији "осиле" и оставе цене најма на садашњим нивоима, и макроекономски услови буду такви да кирије одрже на абнормално високим нивоима, тас на ваги се помера у правцу изнајмљивања станова.
Рате на кредите
Ако погледамо актуелну понуду стамбених кредита на банкарском тржишту у Србији видимо да се у последње време нуде искључиво еврокредити са променљивим каматним стопама. Фиксне каматне марже се тренутно крећу од 2,89 одсто до 4,5 одсто.
У зависности од банке до банке референтна каматна стопа се обрачунава додавањем вредности Еурибора на фиксну каматну маржу (или 3М, који користе тренутно 2 банке, и 6М који користе остатак). Према подацима доступним на интернету, вредност 3М Еурибора тренутно је 1,791 одсто, а Еурибора 6М 2,31 одсто.
Дакле, грубом рачуницом долазимо до тога да се номиналне камате на кредите крећу од 4,68 одсто до 6,29 одсто ако додају 3М Еурибор, или пак од 5,2 до 6,81 одсто у случају 6М Еурибора. На ову бројку се такође додају и трошкови банке, те финална каматна стопа буде нешто виша. За потребе овог текста узето је да је тренутно просечна ефективна каматна стопа на нове кредите око 5,5 одсто, иако све зависи од услова који се клијенту нуде и на које он пристане.
Прегледом актуелне понуде на сајту који се бави продајом некретнина, станови површине око 50 квадрата се продају по ценама од 48.000 евра колико је оглашен један на периферији града до 250.000 евра колико кошта један луксузан надомак Храма Светог Саве. Ипак највише их је оглашено у ширем центру града по цени од 120.000 евра, тј. око 2.400 евра по квадрату.
Стан по тој цени, с обзиром да банке траже учешће од око 20 одсто (24.000 евра у овом случају), и да је рок отплате округло 30 година, вас месечно изађе 545 евра.
Месечни најам
Са друге стране, вишеструки притисци на тржишту некретнина довели су до ситуације у којој је кирија за станове од почетка године порасла скоро дупло. Према актуелној понуди, у Београду је од 2.373 огласа за издавање, само 39 их је за некретнине које вас месечно коштају мање од 300 евра. До пре неколико месеци и тих 300 евра се сматрало пуно ако се не ради о свеже опремљеној некретнини.
Вратимо се на актуелну понуду, станова површине 50 квадрата, њих је оглашено свега 73 и цене се крећу од 250 евра, за један у Калуђерици, па до 1.700 евра колико кошта један на Тргу Републике. Све зависи од локације, али прегледом понуде види се да их је, на локацијама ближим центру града, највише оглашено по ценама од 550 до 700 евра.
Одлука
Ако треба доносити одлуку само на основу актуелне понуде, онда је и поред свих поскупљења ове године исплативије подићи стамбени кредит, првенствено што, поред уштеде од око стотинак евра, некретнина је у вашем власништву. Ипак ово је само актуелна понуда и ситуација на оба тржишта, и кредита и некретнина је далеко комплекснија чему и сведоче сигнали са свих страна. Са једне стране, како струка наводи, ове цене изнајмљивања станова у престоници су неодрживе на дуг рок, и све очи су упрте на крај ове године када се очекује смиривање и пад кирија, у супротном нам се не пише добро.
- Наша предвиђања су да ће све или да се стабилизује до краја године и да се среди, или ће да пукне. Дефинитивно ћемо до Нове године знати на чему смо - недавно је рекао проценитељ и стручњак за некретнине Милић Ђоковић.
Ако до пада дође, и цене најма се врате на неке раније нивое, што би многи рекли да је готово немогуће, у том случају ако неко циља да се скући да дужи период онда пак испада јефтиније изнајмљивати стан.
Трећа опција тиче се политике централних банака у свету, понајвише ЕЦБ, чије одлуке директно утичу на кретање Еурибора, и које његову вредност подижу не би ли смириле стопе инфлације.
Професор Љубодраг Савић недавно је поручио да ће управо због растуће инфлације која бележи историјско високе износе у свету, вероватно бити нових кориговања камата, почевши од ФЕД.
- Овакав раст инфлације у свету није виђен у последњих 40 година. Ово није крај, биће нових кориговања камата. Наставиће се муке људи који имају кредите са променљивом каматном стопом - рекао је он.
Од 1. јула када је почела хајка централних банака на инфлацију, Еурибор је скочио за више од 2 одсто, а према најавама Кристин Лагард, банка ће наставити истим темпом и наредне године, са циљем да кључну референтну камату следеће године подигну на ниво од 3 одсто. Самим тим, наставиће да расту и камате на кредите у еврима, те све у овом случају зависи од стања на домаћем тржишту некретнина. Ако висина кирија не пропадне услед одлука станодаваца и објективних економских услова на тржишту, онда ће рате на кредити бити исплативије или макар једнаке ценама најма.
