Шта значе украси на СЛАВСКОМ КОЛАЧУ?
Уз свећу, жито и вино, славски колач је најважнија ствар без којег слава не може да прође.
Меси се од чистог пшеничног брашна с квасцем, с освећеном или богојављеноском водицу.
Колач је типична хлебна жртва која своје порекло има у предхришћанским временима. Њиме се приноси жртва у знак захвалности божанству и заштитнику на богатој жетви, а ритуал окретања крсног колача по сунцу, тј. са лева надесно, показује да округли обредни хлеб симболише сунце. Касније, колач је постао симбол Христа.
Мешање хлеба је посао домаћице.
Некада је славски колач имао на себи само пет печата, који су представљали пет Христових рана. Током вреемена он је постао много сличнији божићном колачу који је на себи имао астралне и аграрне симболе, у зависности од краја. Ако је крај виноградарски, стављају се бурићи и грожђе, ако је земљораднички, онда је углавном пшеница.
Значење украса:
Буре - представља жељу да у кући свега буде у изобиљу; Књига на погачи - представља симбол знања; Птица - означава Светог духа, здравље и весеље; Печат - Има крст у средини, а на крацима је написано ИС ХС НИ КА, грчка скраћеница за "исус Христ побеђује"; Грозд - као и жито означава родну годину; Жир - ово је украс за богатство; Цвеће - представља жељу да деца лепо одрастају; Клас жита - означава родну годину.
Колико се мешање славског колача разликује од краја до краја, као и сам начин слављења славе, показује нам један леп народни обичај.
Овај заостали траг многобожачких обичаја записао је Вук Караџић:
- Србији око Тимока славе Никољдан и осим крсног колача, сваки умеси по један велики сомун у који се метне по читрав шаран. Кад поп дође да прекади, он сомун пресјече на пола, па једну полу узме себи, а друга остане домаћину; и будући да поп гледа свагда да узме ону половину у којој је шаран, зато се домаћица стара или сомун тако да умјеси да с ене познаје где је шаран, већ нек поп сјече на срећу, или на оној страни да га извиси гдије шарана нема, и тако да би попа преварила, као што се често догађа, и домаћица са оваквом преваром поноси, а и поп се смије.
А шта са колачем након славе?
- Колач се углавном поједе током славе, осим уколико није реч о крајевима западне Србије. Тамо домаћин оставља пола славског колача да би га седам дана након славе појео на ручку с укућанима - објашњава етнолог.
