СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ! Могућ је велики пад радног времена, ово је све што треба да знате о пословима у време короне
Приход од рада у свету се десетковао.
Међународна организација рада спрема се за знатно гори пад радног времена од предвиђеног.
ПОСЛОВИ БУДУЋНОСТИ: У Србији сви траже запослене са оваквим знањем, а зарада је и више него одлична!
БОЈАНА ЈЕ ДОКАЗ ДА СУ ЖЕНЕ СТУБ НАШИХ СЕЛА! Раде исто као мушкарци, а одмарају само на црвено слово
ОГРОМНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ПРОГРАМ "МОЈА ПРВА ПЛАТА": За недељу дана пријавило се 10.000 младих
Предлог стручњака је да нације сарађују како би помогле у решавању огромног јаза подстицаја у сиромашнијим земљама.
Неактивност расте брже од незапослености и потребна јој је пажња политике. Постоји врло танка нада за опоравак на тржишту рада ове године, упозорава Међународна организација рада (МОР) у својој најновијој анализи утицаја COVID-19 на свет рада.
Агенција Уједињених нација, која има 187 држава чланица, очекује да ће у четвртом кварталу ове године остварити губитке у радним сатима еквивалентне 245 милиона радних места са пуним радним временом, у односу на претходну процену од 140 милиона радних места.
Приход од рада глобално је опао за 10,7%, или 3,5 билиона долара, у прва три квартала 2020. године, у поређењу са истим периодом 2019. године.
Ево неколико кључних фактора:
1. Пакети мера помоћи не иду довољно далеко
У земљама са ниским и нижим средњим дохотком сада постоји јаз од 982 милијарде долара између вредности фискалних стимулативних пакета и штете на тржишту рада нанесене пандемијом. МОР позива да се интервенције предузимају у обиму који одговара величини поремећаја на тржишту рада. Такође, позивају владе да осигурају да се најављене фискалне мере „испоручују брзо и ефикасно“.
2. Неактивност расте брже од незапослености
Неактивност - они који нису на послу или га тренутно траже, расте брже од незапослености у свим земљама осим у Канади и Сједињеним Државама. Ово је забрињавајуће и треба обратити пажњу.- Фокусирање само на промене у незапосленост може заварати - упозорава МОР.
- Искуство из ранијих криза показује да је активирање неактивних људи још теже него поновно запошљавање незапослених, па ће то вероватно отежати опоравак. Млађи и старији људи, које је посебно погодила криза COVID-19, посебно су изложени ризику јер ове две групе обично имају већи ризик од неактивности.
3. Рањиве и тешко погођене групе су најугроженије
МРО каже да је „критично“ да мере политике треба да пруже „највећу могућу подршку“ рањивим и тешко погођеним групама, укључујући мигранте, жене, младе и неформалне раднике.
Најновији подаци потврђују да су губици запослења већи код жена него код мушкараца.-
- Велики пораст неактивности значи да ће креатори политике морати да прилагоде одговоре на ова дешавања - каже МОР. „Укључујући континуирану подршку приходима и напоре да се помогне повратак радника на посао".
4. Усклађивање здравствене, економске и социјалне политике биће кључно
Најстрожи облик локдауна, са затварањем свих радних места осим неопходних у целој економији или у циљаним областима - још увек важи за око 70% радника у земљама са вишим средњим дохотком.
Насупрот томе, земље са ниским приходима су "знатно опустиле“ раније строге мере, упркос све већем броју случајева COVID-19. Постизање праве равнотеже и временског распореда за здравствену, економску и социјалну политику и даље је пресудно, каже МОР.
"Непромишљено или превремено попуштање здравствених мера предострожности ствара ризик од продужења пандемије и тиме погоршава њен утицај на тржиште рада.“
5. Морамо да наставимо да разговарамо
"Социјални дијалог" снажно је окарактерисао рани одговор на пандемију и треба да се настави, каже МОР.
Социјални дијалог дефинише као формалне или неформалне разговоре између влада, послодаваца и радника о питањима од заједничког интереса која се односе на економску и социјалну политику. Ово је посебно важно јер пандемија опстаје, а изазови постају све сложенији.
ИЛО каже да ће креатори политике морати да одрже подршку запошљавању и приходима током наредних месеци и до 2021. године.