ПОСЛЕ ШРИНКФЛАЦИЈЕ, САДА НАМ ПРЕТИ СКИМПФЛАЦИЈА: Ево како је препознати шта учинити у том случају

Одбор за заштиту потрошача ЕУ предлаже да се овакво понашање и пословне праксе забране на заједничком тржишту.

Према истраживању хрватске европарламентарке Биљане Борзан, 94,5 одсто хрватских грађана је приметило како се производи смањују док цена остаје иста, а 66 процената сматра како је и квалитет услуга за исту цену значајно опао.

– У време високе инфлације, мултинационалне компаније покушавају да испоставе рачун грађанима, и то на врло подмукао начин смањујући амбалажу или квалитет производа. Према нашем истраживању, чак 94,5 одсто грађана је приметило смањење грамаже појединих прехрамбених или хигијенских производа, док су цене остале исте. Неке државе попут Француске, Белгије или Мађарске покушавају да се боре кроз националне законе јасније указујући потрошачима на промене – каже Биљана Борзан из Одбора за заштиту потрошача ЕП.

Потрошачке организације истичу на пример ајс-ти "липтон”, који се смањио са паковања од 1,5 на 1,25 литара, храну за бебе "нестле”, која је са 900 грама смањена на 830 грама. Помињу и маргарин "рама”, који је у Немачкој проглашен преваром године јер је паковање смањено за читавих 100 грама.

– Уз шринкфлацију на тржишту се појавио и потенцијално опасан новији феномен – скимпфлација. Реч је о смањењу квалитета производа у циљу задржавања исте цене. Тако је почетком рата у Украјини сунцокретово уље замењено мање квалитетним палминим јер није било доступно. Међутим, када се сунцокретово уље вратило на тржиште, произвођачи су наставили да нуде јефтинију варијанту. Јефтинији састојци углавном подразумевају да су мање здрави састојци, па самим тим такве промене дугорочно могу имати штетне последице на здравље људи – објашњава Борзанова. 

Потрошачки центри широм Европе су пријавили слабији квалитет хране, али и одеће и хигијенских производа.

– Чак 76 посто наших грађана је приметило пад квалитета прехрамбених или козметичких производа које користе годинама. Такве промене у саставу често се ни не наводе на паковању. Уз то, 66 одсто грађана је приметило и пад квалитета услуга. Тако се, на пример, за исту цену добије много мање садржаја у случају резервација смештаја, улазница за догађаје или у ресторану, па и код козметичара. Говоримо о варању грађана како би се терет кризе опет превалио преко њихових леђа. Обе праксе треба ставити на црну листу непоштених пословних пракси у ЕУ – изјавила је Борзанова.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Тамара Ђурђевић/М.А.