Трговински рат САД и Кине: Сукоб са (не)сагледивим последицама (1)

Последњих месеци светски медији су пуни полуапокалиптичних наслова и предвиђања када је светска економија у питању. Најављује се рат финансијских дивова и предвиђају се последице по остатак планете, уколико се сукоб две силе - Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине у наредном периоду распламса. Сведоци смо последњих недеља увођења учесталих мера и контра-мера на релацији Вашингтон-Пекинг, којима се прописују царине на одређене производе и услуге које се извозе из једне државе у другу. Чињеница јесте да страх од ескалације овог дуела није безразложан, али како би се предвидели наредни кораци, неопходно је подробно испитати корен конфликта и сагледати ширу слику америчко-кинеских односа. 

Један британски политиколог је својевремено руско-кинеске односе описао као партију преферанса, где су Кинези и Руси увек за столом, а само се трећи учесник партије мења. Уколико бисмо покушали да на пластичан начин опишемо односе Американаца и Кинеза, највероватније бисмо могли узети као пример дуел два сумо рвача у клинчу, који покушавају да оборе један другог, али сопственом тежином истовремено пружају ослонац оном другом.

САД су највећа економија света. Последњих година често у озбиљној, аналитичкој литератури управо у западној политичкој хемисфери читамо како је лидерство САД угрожено, те да је само питање времена када ће Кина преузети примат. Ипак, немогуће је а не извући аналогију са сличним чланицима с почетка осамдесетих година прошлога века када су готово идентични текстови били писани, само што је тада уместо Кине навођен Јапан.

Јапан је и данас при врху, стабилно и убедљиво трећа економија света, али је пре тридесетак година доживео врхунац свог раста и од тада у највећој мери стагнира (на истина добрим позицијама). Лидерство САД Земља излазећег Сунца никада није могла озбиљно да угрози. 

Но, Јапан и Кина нису до краја упоредиви, иако се бројне паралеле могу повући. За разлику од Јапана, Кина нема америчке војне инсталације на својој територији. За разлику од Јапана, Кина има моћну армију и стална је чланица Савета безбедности УН са правом вета. За разлику од Јапана, Кина је нуклеарна сила. Ипак, још једна повезница две далекоисточне силе јесте – амерички спољни дуг.

Бил Гејтс ударио на Трампа, па испао СМЕШАН: Критика тензија у глобалној трговини (ВИДЕО)

САД – ДУЖНИЧКИ ШАМПИОН? 

Једна од омиљених тема америчких политичара јесте питање националног дуга. Такође, критичари САД и аналитичари који предвиђају крах америчке економске и политичке моћи често покрећу ову тему, с циљем подупирања својих тврдњи. На дан 09. јула 2018. године национални дуг САД износи близу 21 хиљаде и 200 милијарди долара (21.197.524.000.000 УСД). Овај број заиста јесте фрапантан.
Ипак, оно што аналитичари америчке финансијске збиље често превиђају, јесте чињеница да се САД задужују у – сопственој валути. Није потребно даље елаборирати колико је повољна ситуација у којој ваше обвезнице продајете и на међународном финансијском тржишту у сопственој валути, која је узгред и незванична резервна светска валута.

Готово све битније међународне трансакције се изражавају у америчким доларима. И најзначајнији руско-кинески пројекти попут споразума о изградњи инфраструктуре која би омогућила испоруке руског гаса Кини из 2014. године – изражени су у америчким доларима упркос честим најавама званичника обе земље, како ће приоритет у међусобној трговини дати националним валутама. 

Међународни монетарни фонд, Светска банка, своје вредности изражавају у америчким доларима. Чак и Нова развојна банка основана од стране држава тзв. БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка), а чији је највећи улагач управо Кина, своје трансакције изражава у америчким доларима.

Уколико погледамо структуру дуга САД, видећемо да на пољу страних држава поверилаца предњачи управо Кина. Према подацима с почетка 2018. године, Кина је власник 1.168 билиона УСД америчког јавног дуга. Кина је и током ове године наставила са куповином америчких обвезница, упркос започетом "трговинском рату" и оштрој реторици председника САД Доналда Трампа.

Кини очито није у интересу слабљење економије САД нити слабљење вредности америчког долара. Економије ове две државе су веома увезане. САД дуго улажу у кинеску привреду, односно привредни субјекти из САД проналазе у Кини плодно тло за своје инвестиције. 

Бесни трговински рат: Трамп запретио царинама на све што стигне из Кине

Континуирани раст инвестиција је 2016. године досегао бројку од преко 92 милијарде долара директних америчких инвестиција у кинеску економију.

Са друге стране, обим кинеских инвестиција у америчку привреду је у паду од 2017. године. Директне кинеске инвестиције у САД су 2017. године износиле 29 милијарди УСД, за разлику од 2016. године када су биле на нивоу од 46 милијарди УСД.

Узрок оваквог тренда треба тражити како у заоштреној реторици на линији Вашингтон-Пекинг, тако и у серији протекционистичких мера Трампове администрације, које свакако нису мотивишући фактор за стране улагаче. 

Јапан представља другопласирану државу повериоца америчког националног дуга. Према службеним подацима из марта 2018. године, Јапан је поседовао преко једног билиона УСД америчког националног дуга. Ипак, током 2018. године, приметан је тренд продаје, а не куповине америчких обвезница од стране Јапана.

Јапан се труди последњих година да преоријентише своја улагања на финансијским тржиштима и диверсификује их. Стога Токио све више улаже у обвезнице европских држава, превасходно Француске и Немачке. 

ТРГОВИНСКИ РАТ 

Иако необјављен, иако у почетку ограниченог обима, данас већ можемо закључити да се на релацији САД – Кина води трговински конфликт, који је прерастао у рат. 

Свет је потресла вест да је Вашингтон увео тарифе у износу од 25% на кинеску робу у вредности од 34 милијарде УСД, што је одлука која је ступила на снагу 06. јула. Средином јуна исто се десило са кинеском робом у вредности од 50 милијарди УСД, да би биле најављене нове мере за робу у вредности од 16 милијарди УСД. 

Међутим, како је све почело и због чега ескалирало?

Доналд Трамп је још током кампање за председничке изборе и то током "прајмариса", односно унутарпартијских избора у Републиканској партији, најављивао оштар обрачун са Кином на економском и политичком плану, оптужујући ову државу за нелојалну конкуренцију, манипулације са националном валутом јуаном, које штете америчкој економији, као и за "крађу интелектуалне својине". 

Своје најаве о заштити америчке економије, Трамп је поткрепио и конкретним мерама, упркос покушајима кинеских званичника да га одврате од таквог деловања и упозорењима да деловање Вашингтона неће проћи без одговора. 

22. јануара 2018. године, Доналд Трамп је увео прву меру према кинеској страни. Прописано је увођење 30% царина на увоз кинеских соларних панела. Кина је држава која снабдева светско тржиште соларних панела са уделом од око две трећине.

1. марта 2018. године, Доналд Трамп је донео нову меру. Оцарињени су кинески челик са 25% и алуминијум са 10%. Кина је ипак одлучила да одговори и уведе узвратне мере у вредности од 2.4 милијарди УСД на амерички челик и алуминијум.

16. април 2018. године, Американци одлучују да санкцијама таргетирају једну конкретну, кинеску компанију. Реч је о ЗТЕ - кинеском произвођачу уређаја новије генерације и једном од значајнијих субјеката на пољу телекомуникационих и информационих технологија. ЗТЕ је још раније био оптужен за кршење америчких санкција и испоруку робе Северној Кореји и Ирану. 

Како је у априлу 2018. закључено да ЗТЕ није предузео мере које су му биле наложене, донета је одлука о увођењу санкција овој компанији и забрани америчким субјектима да са њом послују. 

Немали број аналитичара је става како је управо обрачун са компанијама које се баве информационим технологијама крајњи циљ САД, односно да битка за технолошлу превласт преузима кључно место. 

Ипак, иако је донета одлука о седмогодишњој забрани трговине са ЗТЕ, иста је уклоњена непуних месец дана по свом увођењу. Трамп је то објаснио чињеницом да је ЗТЕ почео да отпушта превелик број радника у Кини, те да компанија не може да послује под америчким санкцијама, као и да се мора наћи модел који неће довести у питање функционалност ЗТЕ, већ приморати компанију да поштује америчке прописе. 

Трговински рат и даље траје: Кина је ипак у нечему победила САД

Убрзо је заиста и постигнут договор по ком је ЗТЕ дужан да плати око 1 милијарде долара казне Вашингтону и да се обавеже на поштовање америчких прописа у потпуности, што ће убудуће бити строжије контролисано. Управо на овом примеру можемо закључити шта је тактика Доналда Трампа. Још у свом капиталном делу "Уметност договора", Трамп врло пластично објашњава шта уметност преговарања значи. 

Тактику коју је користио за време бављења бизнисом и током стварања своје пословне империје, он је наставио да баштини и на пољу политичких договора и сукоба са партијским колегама из неоконзервативног крила, али и на плану спољне трговине.

Очито, комплетна тактика Доналда Трампа се заснива на претњама, затим увођењу одређених санкција и пенала, повлачења оштрих потеза, праћених још громкијим изјавама, а потом следи започињање преговарачког процеса који за циљ има стварање обострано прихватљивог дила, који треба да буде наизглед плод компромиса, а заправо далеко ближи Трамповим почетним преговарачким позицијама, него ли позицијама његових партнера/саговорника/противника. 

15. јуна 2018. године, били смо сведоци најоштријег потеза Доналда Трампа до сада. Наиме, објављене су тарифе у износу од 25% на кинеску робу вредну око 50 милијарди долара, односно преко 800 различитих производа. 

Кина је одговорила на стратешки начин. Већ постојећа листа робе која се додатно царини, а у вредности од 50 милијарди долара је измењена и то тако што су сада на удару у већој мери производи који су значајни за округе којима доминирају републиканци, пошто се превасходно односе на пољопривреду. 

Ово је и јасна порука како Кина може утицати на бирачко расположење у САД, с обзиром на дубоко увезане економске односе, а у ишчекивању новембарских избора на којима се бира трећина чланова Сената и свих 435 чланова Представничког дома и на којима Трампови републиканци бране већину у оба дома. 

Интересантно, након увођења царина на челик и алуминијум из ЕУ, Брисел је одговорио сличним мерама погађајући произвођаче "Харли Дејвидсон" мотора, џинс одеће и жестоких пића, који долазе баш из округа који су од суштинског значаја за Велику стару партију. 

Трамп иде до краја: Ко настави да тргује са Ираном чека га иста судбина

Кина заправо овим не жели само да отежа победу републиканаца у новембру, већ и да појача притисак самих републиканаца, како неоконзервативаца, тако и других крила партије на самог Доналда Трампа, суочавајући их са финансијским губицима у предвечерје изборне кампање. Неоконзервативци свакако са задршком гледају на потезе Доналда Трампа. Са једне стране имају разумевања за деловање према Кини, како би дошло пре свега до зауздавања њеног геополитичког потенцијала и економске моћи која јој чини темељ, али и увећања њених војних капацитета. 

Са друге стране, глобалистичком концепту окренута економија коју заговара најутицајније крило Републиканске партије трпи велике губитке од оваквог деловања. Мултинационалне компаније чије интересе неоконси штите, не гледају ни најмање благонаклоно на потезе америчког председника, што додатно компликује позицију Доналда Трампа. Кина очито, максимално користи позицију у којој, будући да је реч о тоталитарном политичком систему, САД немају сличне инструменте на располагању и могућност отежавања ситуације властима, истовремено ојачавајући положај системске опозиције.