ТРИ ОСМИЦЕ КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ ЦЕО СВЕТ: Зашто славимо 1. мај?
На првом конгресу Друге Интернационале у Паризу 1889. године, комунистичке партије и синдикати из целог света су се договорили да због симболике изаберу баш Први мај као дан кад ће се организовати први свеопшти интернационални штрајк радника за осмочасовно радно време.
Четврти дан протеста анархиста у Чикагу кад су се радници сукобили са чикашком полицијом, догађај је који ће остати запамћен као Масакр на Хајмаркету. Мада је тај историјски случај данас недовољно познат, чак и у земљама које као Србија обележавају 1. мај, збивања која су му претходила, а посебно она која су уследила, леже у корену традиције обележавања и празновања Првог маја као дана радничких права.
Наиме, након дуге и бурне предисторије радничких протеста у борби за осмочасовно радно време, америчка Федерација трговачких и радничких синдиката, на великој конвенцији у октобру 1884. године донела је одлуку да се одреди датум на који ће осмочасовни радни дан постати стандард и после кога неће више бити компомиса са послодавцима око тог питања. За тај дан је изабран 1. мај 1886. године.
Како се овај датум приближавао, синдикати су се спремали за одсутни генерални штрајк широм Сједињених држава, да би у суботу, првог маја, организовали импресивне маршеве више десетина хиљада радника у Њујорку, Детроиту, Милвокију и другим градовима. Главни марш са више од 80.000 демонстраната организован је у Чикагу, тадашњем америчког средишту највеће индустрије и истовремено, највећих синдикалних организација.
САМО НЕКА ТАКО НАСТАВИ! Стигле ПРВЕ ПРОЦЕНЕ раста БДП-а у овој години
"СТУДЕНТ ИЗ ЊУЈОРКА ПРОТИВ ЕПЛА" - Ево до каквих невероватних НЕПРИЈАТНОСТИ је довела БАНАЛНА ГРЕШКА!
Протести у Чикагу су трајали више дана и у складу са планом организатора који нису желели да компромитују идеју уличним сукобима, све је деловало мирно – радници су само бурно марширали улицама и слушали ватрене говоре синдикалних вођа, међу којима су се као говорници посебно истицали тапетар и анархистички вођа Август Спајс и борац против ропства и уредник анархистичког листа Аларм, Алберт Парсонс.
Дана 1. маја 1886. у Чикагу на улицу изашли су радници који су истакли своје захтеве кроз симбол- три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања.
Трећег дана демонстрација за осмочасовно радно време, дошло је до инцидента испред Мекормикове фабрике у којој је од раније подигнут штрајк, али је власник успео да замени запослене. Мада је Спајс позивао на смиреност, пред капијом фабрике су се сукобили отпуштени Мекормикови радници са штрајкбрехерима, после чега је 400 полицајаца изашло из круга фабрике и пуцало у масу. У крвавом инциденту је погинуло шест демонстраната.
Љути због насиља полиције, анархисти су заказали велико окупљање за дан касније, 4. маја, на тргу Хајмаркет. Испрва су одштапани леци са позивом радницима да дођу наоружани, али су на иницијативу Авгсута Спајса повучени и замењени са 20.000 летака који су позивали да се штрајкачи окупе на мирним протестима.
На овај историјски протест није се одазвало тако много штрајкача, а испрва је било толико мирно да се на њему појавио и градоначелник Чикага. И онда је никада откривени починилац бацио бомбу на полицију и у експлозији усмртио полицајца Матијаса Дегана.
Након експлозије, полиција је отворила ватру на раднике, на шта им је неколико наоружаних демонстраната одговорило. У петоминутном сукобу на тргу Хајмаркет, у коме су поред радника, полицајци пуцали и сами на себе у тзв. "пријатељској ватри" усмрћено је седам полицијаца, а 67 је рањено. Настрадало је и више десетина штрајкача, али тачан број није установљен.
Након масакра на Хајмаркету, ухапшено је осам анархистичких вођа, међу којима су били и Спајс и Парсонс. Уследило је суђење које је ушло у историју као један од најочигледније монтираних политичких процеса. Суђење је привлачио пажњу медија у целом свету, а у њему је било више тешко замисливих неправилности, као што је детаљ да су у пороти седели рођаци настрадалих полицајаца.
Суд је брзо установио да ниједан од ухапшених анархиста није одговоран за бацање бомбе, нити је то наредио, нити припремао експлозив. Но, упркос томе, свих осам осумњичених проглашени су кривим због "крвавог воћа" које су у свом анархистичком деловању посејали.
Седам анархиста је осуђено на смрт вешањем, а један на затвор од петнаест година. Један од осуђених је успео да себе сам усмрти непосредно пред извршење казне, а остала шесторица, укључујући и Спајса и Парсонса, обешени су 11. новембра 1887. Њихова смрт је изазвала гнев и тугу широм света, а само Парсонсовој сахрани је у Чикагу присуствовало 250.000 људи.
У знак сећања на масакр на Хајмаркету, протести радника широм Америке за осмочасовно радно време наредних година су организовани управо првог маја. У међувремену, анархистичка идеја је у светлу бомбашког инцидента стицала све више непријатеља као изразито агресивна и рушилачка, али је прича о масакру на тргу Хајмаркет без сумње допринела да се први раднички глобални покрет уједини око једног датума.
На првом конгресу Друге Интернационале у Паризу 1889. године, комунистичке партије и синдикати из целог света су се договорили да због симболике изаберу баш Први мај као дан кад ће се организовати први свеопшти интернационални штрајк радника за осмочасовно радно време.
Обележавамо Међународни празник рада - 1. мај: Борба за боље услове и плате се наставља
Американци стављају себи ОМЧУ ОКО ВРАТА! Само за текуће трошкове морају да позајме суму од 25 српских БДП-а
Аустрија објавила листу од 45 занимања за која им фале радници: Ово су УСЛОВИ које Срби морају да ИСПУНЕ да би се ЗАПОСЛИЛИ!
Протест који је по овом договору одржан 1. маја 1890. доживео је изванредан успех и мада је ниво комуникација у то доба био неупоредив са данашњим, демонстрације су истовремено успешно подигнуте у стотинама, хиљадама градова широм целе планете. Његове последице су стигле много касније у виду читавог спектра социјалних права које људи данас уживају, као што је осмочасовно радно време, право на лични доходак, право на празнике или пензионо и социјално осигурање.
После Октобарске револуције и почетка доминације Совјета над комунистичким покретима, 1. мај постаје један од основних симбола бољшевичке власти. Мада га и већи број некомунистичких земаља под притиском синдиката уводи као национални празник, он постаје и симбол спољнополитичке снаге и мере утицаја СССР-а, чији значај достиже врхунац током Хладног рата.
У Америци, где се масакр на Хајмаркету и десио, држава никада не прихвата Први мај као празник – радници свој дан у САД обележавају у септембру. У другим земљама, а посебно у Србији, 1. мај је празник испуњен свакојаким традицијама и симболиком, махом из југословеснке ере, али она је врло бледо везана за анархисте са Хајмаркета.
