У Србији се на тржишту непокретности највише тргује становима: Ево где је НАЈСКУПЉИ КВАДРАТ у СРБИЈИ
Непокретностима се трговало више него у истом периоду претходне године за око 11 процената
Наскупљи квадрат стамбеног простора у Србији био је прошле године на локацији "Београду на води", где је стан површине 98 квадрата коштао 696.888 евра, односно 7.111 евра по квадрату, наводи се у новом саопштењу Републичког геодетског завода (РГЗ).
Прочитајте и:
Ван локације "Београда на води“, како се прецизира у допуњеном саопштењу РГЗ, најпрестижнија улица је Кнез Михаилова у Београду, где је у првој половини 2017. продат стан по цени од 515 хиљада евра. За квадрат тог стана, површине 173 метра квадратна, нови власник је издвојио близу 3.000 евра.
Према подацима РГЗ-а, две куће деле титулу најскупљих у прошлој години, а продате су по цени од по 1,3 милиона евра, и обе се налазе у елитном насељу Дедиње у Београду.
Републички геодетски завод је примио нешто више од 141.000 уговора о промету непокретности у 2017. години. У истом периоду у Регистру цена непокретности је регистровано 152.800 промета, јер је у току била акција регистровања заосталих уговора из претходног периода, додаје се у информацији. Непокретностима се трговало више него у истом периоду претходне године за око 11 процената.
Највише су трговали Војвођани, који су склопили преко 32.700 купопродајних уговора (37 одсто од укупног броја у Републици) и Београђани са више од 22.800 уговора (26 одсто).
Најмање активно тржиште непокретности било је у региону јужне и источне Србије, где је у 2017. години било око 13.200 уговора о промету непокретности. Највећи број купопродаја се десио у четвртом кварталу, што је, како наводе из РГЗ-а, очекивано понашање на тржишту.
Повећани број купопродаја, као и сваке године, почиње од месеца марта. Током године тржиште непокретности је било најактивније у октобру. У Србији се на тржишту непокретности највише тргује становима. Преко 33.600 станова је продато/купљено прошле године, од чега је 28 одсто била куповина од инвеститора. Следи пољопривредно земљиште са 24.900 парцела у промету, а на тржишту је учествовало и 15.000 кућа.
