Ударају нас по џепу: Срби годишње дају ЦЕЛУ ПЛАТУ банци
Ко користи чекове, за сваки добијени банци ће платити 30 динара трошка. Да месечно има право само на пет, то је годишњи трошак од 1.800 динара.
Укупно 5,34 милијарде динара, што је око 45 милиона евра, грађани дугују банкама на име камата и накнада, показују статистички подаци Народне банке Србије. Убедљиво најскупља банкарска услуга је и даље - дозвољени минус, чија је цена, у просеку, 29,33 одсто годишње, мада у појединим банкама овај проценат иде и преко 35 одсто. "За петама" минусу су - кредитне картице, са нешто нижом каматом, од 21,42 одсто годишње.
Прочитајте и:
Према рачуници, сваки власник текућег рачуна који користи дозвољени минус и бар једну кредитну картицу годишње банци плати бар 32.600 динара.
Поједностављено речено - корисник текућег рачуна који је увек у максимално дозвољеном минусу годишње остави трећину своје плате банци, само по том основу. На 50.000 динара, то је око 15.000 динара трошка годишње. Ако, при томе, има бар једну кредитну картицу, по којој је дужан 27.000 динара (што је просечан дуг по картици израчунат на основу података Кредитног бироа), то је још око 6.000 динара годишње на име камате. Међутим, ово није једини трошак за коришћење кредитне картице.
Сви корисници ових картица плаћају и трошак који банке називају различитим именима - "чланарина", "накнада за коришћење"... и наплаћују је углавном месечно, или тромесечно. Ови износи се код кредитних картица међународних платних институција крећу од 195-200 динара па до невероватних 6.000 динара месечно, за ексклузивне картице, које подразумевају и додатне услуге у иностранству. Дакле, на име чланарине за најједноставнију кредитну картицу из међународног система плаћања годишње ћемо издвојити бар 2.600 динара.
Ако месечно платимо пет рачуна, за које је скромнија провизија на шалтеру 60 динара, то је трошак од 300 динара - за годину дана укупно 3.600 динара. Овде, наравно, има оних који користе све благодети електронског и мобилног плаћања, које је у већини банака било бесплатно. Међутим, нови ценовници који стижу на адресе корисника показују да ће управо та већина сада зарачунавати бар 15 динара за сваки електронски налог, што опет доводи до месечног трошка од 75 динара, односно годишњег од 900 динара...
Ко користи чекове, за сваки добијени банци ће платити 30 динара трошка. Да месечно има право само на пет, то је годишњи трошак од 1.800 динара.
На све ово треба додати и основни трошак - одржавање текућег рачуна. Постоји неколицина банака где је овај трошак минималан, али су у том случају провизије за сва плаћања, укључујући и е-банкинг и м-банкинг, знатно више. Цена коришћења пакета текућег рачуна креће се од 195 до преко 600 динара месечно. Ако рачунамо да је око 300 динара цена коришћења рачуна који подразумева и електронско банкарство, картице, коришћење дозвољеног минуса, а често и осигурање од губитка посла, то је још 3.600 динара годишњег трошка.
