Влада Србије сменила председницу Управног одбора Комерцијалне банке Милу Коругић Милошевић и члана УО Мирјану Чојбашић

На седници Владе Србије донета је одлука да се смене председник Управног одбора Комерцијалне банке Мила Коругић Милошевић и члан УО Мирјана Чојбашић.

Влада Србије реаговала је на писање портала Србија Данас и због низа спорних одлука сменила Милу Коругић Милошевић и Мирјану Чојбашић.

Подсећамо, Управни одбор банке на претходној седници донео је одлуку да усвоји оставке Дејана Тешића и Филипа Делпала. Такође, поништена је и одлука Слађани Јелић као незаконита о статусу и неприпадајућој плати за време породиљског боловања. Јелић ће због тога морати да врати незаконито исплаћених 35 хиљада еура и да на тај начин обештети Комерцијалну банку.

Комерцијална банка, која је у већинском државном власништву, једна од најјачих банака које послују у Србији, дала је 230 милиона евра кредита које не може да наплати. Банка је из године у годину бележила плус у пословању и сви су мислили да је она једно од најјачих државних предузећа које непрекидно расте.

Малверзације и лажни резултати пословања банке откривени су захваљујући споразуму који је Србија склопила са ММФ.

ММФ је дао налог Србији да се уради оцена активе, кредита у 16 банака у Србији, такозвани AQR, како би се утврдила висина ненаплативих кредита у српским банкама. Тада, 2014. године, у ванредној екстерној ревизији, коју је наложила Народна Банка Србије, откривено је да 230 милиона евра у Комерцијалној банци нису класификовани као НПЛ-ови (Нонперформинг лоан), ненаплативи кредити. Од 2013. године Комерцијална банка почиње да послује у минусу, али у јавност износи податке о добром пословању иако је то далеко од истине. Да ствар буде гора, у том периоду, када Комерцијална банка бележи минус у пословању, исплаћивани су бонуси члановима Извршног одбора у висини од 30.000 до 50.000 евра годишње иако су стварни резултати њиховог рада били катастрофални.

Наиме, Комерцијална банка је приказивала да послује добро, а заправо је овом ревизијом откривено да је пословала у минусу још од 2013. године. Тако се у извештају из 2017. године види да је Комерцијална банка имала минус 2015. године у износу од шест милијарди и 175 милиона динара, а 2016. године осам милијарди и 337 милиона динара. Тај минус се није појавио тек тако 2015. године, већ је постојао још од 2013. године, само га је тадашње руководство Комерцијалне банке сакривало не приказујући стварно стање ненаплативих кредита. У извештају из 2017. године види се и стварно стање ненаплативих кредита, тако да је 2015. године Комерцијална банка имала ненаплативе кредите у вредности од 13 милијарди динара, а 2016. године у вредности од скоро 15 милијарди динара, што дође око 230 милиона евра. Проценат ненаплативих кредита на нивоу Комерцијалне банке као целине износио је више од 25 одсто, док је у неким филијалама, као што је Филијала Ниш, проценат НПЛ-а био чак 47 одсто.

Када је афера у Комеријалној банци разоткривена цео стари менаџмент - председник Ивица Смолић, заменик Драган Сантовац, члан Извршног одбора Андријана Милановић, били су приморани да дају оставке. Међутим, уместо да то буде казна за њих, они на захтев ЕБРД-а и тадашњег министра финансија Душана Вујовића добијају отпремнину - Смолић у износу од 530.000 евра, Сантовац од 320.000 евра, а остали смењени чланови Извршног одбора по 60.000 евра. Да ту не буде крај, они су пре два месеца тужили Комерцијалну банку по основу неисплаћеног ЛТИ (Лонг Терм Инцентиве) и траже новац од 60.000 до 100.000 евра.

Након њих на чело Извршног одбора банке долази Александар Пикер испред ЕБРД. На чело Управног одбора тренутно је Мила Коругић Милошевић, која је раније била члан Управног одбора, а као представници Министарства финансија у Управни одбор долазе Мирјана Чојбашић, која је неко време била и председник Управног одбора, и Милена Ковачевић како би утврдили како је дошло до толиких малверзација и до тога да учешће ненаплативих кредита буде 25 посто укупних кредита.

Александар Пикер подноси кривичну пријаву против Слађане Јелић, члана Извршног одбора, и након две године самостално одлучује да напусти банку. Управни одбор на челу са Милом Коругић Милошевић за три године не успева да утврди одговорност појединаца за катастрофалне одлуке које су претиле да униште банку. Управни одбор по закону је дужан да врши надзор над пословањем банке.

Све ове ствари су се десиле због тога што су промењене процедуре односно Правилник о комерцијалним условима и Каталог производа. Променом тих ствари, омогућено је да се на Кредитни одбор изнесе предлог без података о цени кредита и камата. Доведено је до тога да Кредитни одбор на невиђено одобрава кредите, а онда руководиоци преговарају одрешених руку о свему, а за шта се испостављало да понекад иде на штету банке.

Такође, у Каталог производа унесени су кредити са негативном маргином. То значи да су омогућени јефтинији пласмани клијентима од цене по којој је банка обезбедила новац за пласман. Тај пласман је системски уграђен у акт банке, а био је штетан за банку, јер се јефтиније нешто пласирало него што је била цена извора средстава за те пласмане. На тај начин директно је покушано да се уруши Комерцијална банка. Донесе се нови акт банке и онда се све заправо ради у складу са тим новим актом. У складу са тим новим процедурама, ништа се не крши, а наноси се штета банци.

Интересантно је да ни екстерном ревизијом није откривен велики минус нити НПЛ-ови у Комерцијалној банци. За екстерну ревизију Комерцијалне банке била је задужена ревизорска кућа Deloitte и то 2012, 2013, 2014. и 2015. године. Deloitte је из непознатог разлога у извештају тих екстерних ревизија приказивала да Комерцијална банка послује у плусу. Дакле, без обзира на чињеницу да Комерцијална банка бележи минус у пословању, Deloitte који врши екстерну ревизију у извештајима не приказује то негативно пословање.

Уз финансијске извештаје који су били предмет сагледавања од стране ревизора, од стране Deloitte дато је мишљење по питању процене кредитног ризика да Комерцијална банка “обезбеђује стручну и независну процену вредности непокретности од стране овлашћених проценитеља, како би потенцијални ризик од нереалне процене свела на најмању могућу меру”. Такође, дато је и мишљење ревизора да се “Финансијски извештаји приказују истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима”.

Нетачан финансијски извештај за Комерцијалну банку потписали су Ивица Смолић, председник Извршног одбора и Снежана Пејчић, директор рачуноводства.

Неке од највећих малверзација Комерцијалне банке везане су за Филијалу Ниш. У јануару 2017. године, Извршни одбор Комерцијалне банке ад Београд, добио је анонимно писмо о малверзацијама у Филијали Ниш. У том писму наведено је да је бивша директорка Филијале Ниш, Слађана Бацковић и њен тадашњи заменик, који је од 2010. директор Филијале Ниш, Зоран Митић, одобрили кредите фирмама али без адекватних гаранција да ће им се новац вратити. У том писму, Бацковић и Митић, су оптужени да су све радили из личне материјалне користи. Такође, у писму је наведено 36 фирми које су узимале кредите, као и износи дуговања, али и подаци о томе да ли је банка имала гаранције у виду колатерала на основу којих је могла да да кредит.

Комерцијалној банци, такође, је 2017. године достављен захтев МУП-а да достави извештај ревизије и изјашњење о малверзацијама у Филијали Ниш. Основа за достављање Захтева је пријава која је достављена Вишем јавном тужилаштву, а у којој је било наведено да су Слађана Бацковић и Зоран Митић, извршили кривична дела тако што су одобравали кредите без основа и гаранција.

Како би дали одговоре МУП, Комерцијална банка покреће ванредну ревизију где испитују како је Филијала Ниш управљала кредитима у периоду од 2007. до 2013. године. Тада је извршена унутрашња ревизија 55 одобрених кредита и утврђено је да су преостала потраживања Комерцијалне банке износила 12,56 милиона евра, а да је износ пуштеног кредита заједно са издатим гаранцијама 17,96 милиона евра.

Том приликом је утврђено да је чак 33 кредита Филијала Ниш одобрила самостално и да је њихов износ био 2,44 милиона евра. Такође, утврђено је да је 21 кредит одобрио Велики кредитни одбор и Извршни одбор Комерцијалне банке у износу од 10,12 милиона. То би даље значило да је руководство Комерцијалне банке, односно Извршни и Велики одбор морао да буде упознат са тиме како се пословало у оквиру Филијале Ниш.

Овом ревизијом утврђене су неправилности, нерегуларности, непоштовање процедура од стране руководства Филијале Ниш, које су утицале на то да се Комерцијална банка доведе до високог нивоа кредитног ризика и финансијског губитка Банке.

Утврђено је да је руководство Филијале Ниш одобравало пласмане који су већег износа, него што су смели да одобре, а без претходне консултације са Сектором анализе кредитног ризика, Великим кредитним одбором банке и Извршног одбора. Ревизијом је утврђено да за 8 клијената, а 15 одобрених кредита Кредитни одбор Филијале Ниш није имао надлежност за њихово одобравање. Утврђено је да су средстава обезбеђења убрзано губила вредност након одобравања кредита. Такође, утврђено је да за 4 клијента нису искористила средства у складу са наменом за коју су одобрени.

Против Слађане Јелић, као што смо већ навели бивши директор Александар Пикер, поднео је кривичну пријаву. Интересантно је да је тој Слађани Јелић омогућено да прима чак 970 хиљада динара док се налази на породиљском одсуству. Јелић у децембру месецу 2017. године користи право на одсуство ради неге детета, у складу са одредбама Закона о раду, односно трудничко, породиљско, па одсуство ради неге детета.

Јелић је од стране Управног одбора, тачније од председника Управног одбора Миле Милошевић Коругић, у марту месецу 2018. године добила да потпише анекс уговора о раду којим је спроведена одлука да добија “новчано примање” преко законског минимума. То новчано примање анексом није прецизирано, али се испоставило да износи 720 хиљада месечно.

Дакле, Слађана Јелић поред законског минимума за труднице и породиље од 250 хиљада динара односно износ од 5 просечних зарада на нивоу Републике Србије, прима у том периоду од Комерцијалне банке још 720 хиљада динара, што укупно износи 970 хиљада. Јелић је без обзира што закон прописује дугачије овим остварила право да прима пуну зараду, односно како је анексом то дефинисано “новчано примање”, а да на основу надокнаде зараде за породиљско одсуство прима рефундацију од државе. Држава је Комерцијалној банци рефундирала износ од 250 хиљада динара, а Комерцијална банка је Слађани Јелић поред тих 250 хиљада динара, исплаћивала тзв. “новчана примања” у износу од 720 хиљада динара.

Након што је синдикат запослених Комерцијалне банке упутио допис о тој ситуацији Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, извршена је ванредна инспекција која је спроведена без претходног обавештења руководства Комерцијалне банке.

На основу стања које је инспекција утврдила у Комерцијалној банци, а по питању Слађане Јелић констатовано је да је послодавац у овом случају Комерцијална банка, имала само са Јелић закључен такав уговор иако је у тренутку инспекције на трудничком и породиљском било још 74 запослене у тој банци. На тај начин, је према константацији инспектора, Комерцијална банка Слађану Јелић ставила у повољнији положај у односу на друге запослене, па су свих осталих 74 запослених имале право на жалбу Поверенику за заштиту равноправности.

Све ове малверзације нанеле су штету Комерцијалној банци које ја је државна банка, а све је урађено како би се банка обезвредила и онда јефтино продала тајкунима.