ВАПАЈИ ПОЈЕДИНИХ ПРОИЗВОЂАЧА ШЉИВА: Сезонски радници усред бербе напусте терен, а треба им неко да бере
Хроничан проблем то што домаћинства која се баве гајењем шљиве немају добре раднике резаче
Дневнице нису мале, али да се ради ударнички, од седам до 17 сати, сваког дана, осим када је црвено слово или када пада киша.
КАКО БИ ОПСТАЛИ ДРЖАВНА ПОМОЋ ИМ ЈЕ НЕОПХОДНА: Хотелијери у Србији се и даље суочавају са бројним изазовима!
ОД НОВОГ БЕОГРАДА ДО СТАРЕ ПАЗОВЕ - ОБНАВЉАЈУ СЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ: До краја године брза пруга до Новог сада готова
У њој ће се лечити житељи читаве Војводине: Вучић обилази градилиште нове ковид болнице у Новом Саду
-Траже се радници за резање засада и брање шљива, у селу Чумић код Крагујевца познатом по воћарској производњи, у околини Тополе, Чачка... Стан и храна обезбеђени. Дневница до 3.000 динара, што је око 70.000 динара у просеку за око месец дана рада - пише у огласима за бербу шљива.
Управо тако изгледају огласне стране ових дана, али и вапаји појединих произвођача шљива који тврде да им се често дешава да сезонски радници усред бербе напусте терен, јер немају снаге да издрже темпо и услове рада који су често тешки, због великих врућина. Њихов највећи проблем је што не могу да нађу квалификоване раднике, а посебно резаче воћа, којих иначе нема довољно. Уз то, и пандемија им је помало помрсила конце, пише Политика.
Произвођач Горан Мијаиловић, некадашњи председник Удружења воћара у Чумићу, наглашава да је већ хроничан проблем то што домаћинства која се баве гајењем шљиве немају добре раднике резаче.
- Има их, али недовољно. Када је реч о берачима њих је такође мало. Мада, ове године и није толико страшно, јер је род шљиве подбацио. Тај проблем решава се тако што нека домаћинства имају сталне раднике, али често и сви чланови породице морају да раде у воћњаку. Пошто берба траје током јула и у августу, принуђени су да узимају одморе за бербу, зову пријатеље и комшије у помоћ - набраја Мијаиловић.
Наглашава да дневице нису мале, око 3.000 динара, али да се ради ударнички, од седам до 17 сати, сваког дана, осим када је црвено слово или када пада киша.
У његовом крају, надомак Крагујевца, махом се гаји шљива, а у многим деловима Шумадије, овогодишњи род знатно је мањи него лане. Највише се гаје чачанска лепотица и стенлејке, али те сорте нису овог лета родиле у свом пуном капацитету.
- За трећину је смањен род у односу на 2020. До тога је дошло јер је био касни мраз, лоши временски услови. Имали смо топлу зиму, све је кренуло, и онда је од мраза све страдало -додаје Мијаиловић.
Шумадијска шљива се више не извози толико у Русију, већ углавном у земље Европске уније, јер су и тамо воћњаци страдали од мраза. Произвођачи наводе да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршава се берба чачанске лепотице, а за неколико дана, берачи који имају пуне руке посла, прећи ће на сорту стенлеј.
Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, посебно зато што је род лошији, али је она ове године ипак 55 динара по килограму.
- Тренутна откупна цена конзумне шљиве, дакле, воћа које одлази у малопродају, износи 55 динара, а брање шљива за хладњаче и ракију још није почело, јер воћке нису сазреле за прераду. Претходна цена била је 50 динара, за чачанску лепотицу, а откупна цена шљива за прераду биће 35 динара, за џемове 30 и 28 динара за ракију - открива Мијаиловић, који под воћем има 20 хектара земље.
Иначе, ако се зна да хектар земље минимално изнедри 20 тона шљиве, онда је ове године на сваком хектару родило око седам тона најпрепознатљивијег српског воћа.
