ВЕЋЕ РАТЕ ЗА КРЕДИТ, АЛИ ТО ЈЕ ТЕК ПОЧЕТАК! Еурибор оборио рекорд - ево шта то значи за наш новчаник
Шестомесечни еурибор је ових дана на нивоу који је највиши у последњих десет година, на ком није био од априла 2012. године.
Стручњаци кажу да би ово повећање, грађанима који отплаћују стамбене кредите, крајем године могло подићи рате и до 50 евра. Колики ће тај износ заиста бити, појединачно зависи од тога колика је позајмица и када је узета. Највећи трошак би, међутим, могли имати клијенти којима су кредити одобрени ове године или који се тек сада задужују, по новим каматним стопама.
Еурибор је од -0,55 на почетку године, сада достигао вредност од 1,077 одсто, а економисти прогнозирају да ће наставити да расте до краја ове, а можда и следеће године - што значи да би и рате кредита могле бити још веће.
ЦЕЛА ЕВРОПА НА НОГАМА! Пред колапсом - траже субвенције, из Кремља поручују: Ово је заиста кризна ситуација
ДРАСТИЧНО ПОСКУПЉЕЊЕ ГОРИВА У НЕМАЧКОЈ: Мере довеле до скока цена, огласили се стручњаци
ОТКРИВЕНО: Ово је награда ако будете штедели струју - бенефиције ПЉУШТЕ
Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић каже да има више елемената који ће утицати на повећање рате кредита, али да се може рећи да ће, са овим тренутним повећањем еурибора, она у просеку од јануара бити већа од 5.000 до 6.000 динара, односно око 50 евра, ако је кредит око 50.000 евра, а рата је 240 до 250 евра на 20 година.
- Шестомесечни еурибор се одређује крајем јуна и у децембру, тако да клијенти могу очекивати раст рата од јануара, али је питање колики ће тај износ бити с обзиром на тренд раста који ће се сигурно наставити до краја године, јер ништа од онога што узрокује раст није решено. Вероватно ће расти и следеће године, у зависности од монетарне и фискалне политике у Европи. Све то може да наговести потенцијалну рецесију, а она би била катастрофа за Европу и за нас који смо везани за европско тржиште - каже Мусабеговић.
Он додаје да је циљ Европске централне банке (ЕЦБ) да референтна каматна стопа до краја године буде 2 процента, што ће, како каже, сигурно утицати на еурибор.
- То значи да ће и он порасти и преко 2 одсто. Референтна каматна стопа је индикативна за банке које послују са централном банком, а банке између себе рачунају еурибор који је увек већи. Сигуран је тренд раста, а којом брзином и темпом ће то бити и у којој вредности, јако је тешко процењивати - сматра професор Мусабеговић.
Зашто је важан еурибор?
Еурибор је иначе каматна стопа по којој група европских банака једна другој позајмљује новац, а представља и саставни део каматне стопе по којој корисници кредита који су се одлучили за променљиву каматну стопу отплаћују свој дуг. Та камата се састоји из два дела - шестомесечног еурибора (6М) чија је вредност променљива, а други је фиксни део – такозвана маржа банке у процентуалном износу. Постоји опција усклађивања са еурибором на тромесечном нивоу, који такође расте, а тренутно је његова вредност 0,620 процената. За оне чија променљива каматна стопа обухвата 3М значајна су четири датума када се усклађује – 31. март, 30. јун, 30. септембар и 31. децембар. Њима би рате могле порасти већ од почетка октобра, када се следећи пут усклађују са тромесечним еурибором.
Еурибор је био у минусу протеклих седам година, од 9. новембра 2015. године, када је износио 0,001 одсто, све до 6. јуна када је поново прешао у плус. Истовремено је и тромесечни еурибор средином јула прешао у плус.
Рате кредита формирају се периодично, па је тако за клијента чија уговорена променљива камата зависи од шестомесечног еурибора (6М) рата се усклажује два пута годишње, а важна је вредност коју он има 30. јуна и 31. децембра. Вредност еурибора се иначе утврђује свакодневно, али она нема дневни утицај на месечне рате кредита, већ практично квартални и полугодишњи.
Секретар Удружења банака Србије Владимир Васић каже да је један од начина да утичете на економске токове понуде и потражње новца, заоштравање монетарне политике и смањење количине новца у оптицају, чиме се индиректно смањује тражња, а тако и инфлаторна очекивања.
- Сведоци смо да инфлација због свих ових дешавања и енергетске кризе и глобалних поремећаја и даље постоји, али је питање шта ће се даље дешавати, иако се надамо да нам предстоји пик у септембру. Један од механизама који се примењују у таквим ситуацијама је подизање каматних стопа и то значи да ће они који узимају кредите, да ће их плаћати нешто скупље. Најбоље ће проћи они који су већ отплатили већи део кредита, јер камата не утиче великим делом на њихову рату, а највише ће је осетити они који су се задужии пре месец, два или три, јер је је главница која је саставни део кредита висока и није отплаћена - објашњава Васић.
Он сматра да ће то бити тренд наредних неколико месеци, па и годину дана док "не будемо видели крај овој кризи и док се не избалансира понуда и тражња, пре свега енергената, а онда и соталих роба које су саставни део наших живота".
Еурибор је током кризе 2008. године достигао вредност од чак 5,431 одсто, али Васић каже да се нада да неће ићи у том правцу и да су очекивања да се задржи на нивоу око 2 одсто у наредних годину дана.
Из Удружења банкарских клијената указују да је од почетка године забележен раст еурибора од 1,627 одсто, односно 1,0 проценат за непуна три месеца.
По њиховој рачуници, прерачунато на рате стамбених кредита, ако узмемо у обзир да је маржа банке 3,5 одсто и да, уз прву опцију вредности еурибора са почетка године, укупна камата износи 2,95 одсто, за кредит од 50.000 евра на 20 година, рата је почетком године била 276 евра, а сада је 316, што је повећање од 40 евра. Ако се еуробор повећа на 2 одсто, они прогнозирају да би рата у јануару била 344 евра, што је повећање од 68 евра, у односу на почетак године.
- За кредит од 80.000 евра на 25 година, рата је почетком године била 377 евра, а сада је 445, што је повећање од 68 евра. Ако се повећа на 2, рата би била 491, што је повећање од 114 евра, у односу на почетак године - наводе у Ефективи.
