Велика шанса за нашу земљу: Србија ПРВА у Европи по производњи дуње
Светска шанса
Србија је десета у свету према роду дуња, и прва у Европи по њиховој производњи, чак и испред Шпаније.
Ове податке изнео је Бранислав Гулан, члан Одбора за село Српске академије наука и уметности. Уз то, Гулан констатује да је дуња велика шанса Србије, нажалост, недовољно искоришћена.
Прочитајте и:
- Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Србија је десета у свету према њиховом роду, а то је мало коме познато. Такође, први смо у Европи по производњи дуња – наглашава Гулан.
Према његовим речима, свеже дуње представљају мало извозно тржиште вредно свега око 30 милиона евра.
- Турска и Холандија заједно учествују са две трећине у укупном светском извозу. Но, и на тако маленом тржишном сегменту Србија се налази на 14 месту, а пуно европских земаља је испред ње мада има мању количину годишњег рода – каже Гулан.
Он објашњава да се, као и код десетина других пољопривредно-прехрамбених производа Србија регистровала у светском извозу, и то на релативно високом месту, захваљујући извозу у Руску Федерацију, који је отпочео тек 2015.
Он каже да је то прилика да задругари крену са већом производњом дуња.
- Нажалост, за сада о дуњама нико у земљи не размишља. Ово је трећа година да о томе причам. А у свету је то наша шанса – истиче Гулан.
Према његовим речима, стопа раста пољопривреде Србије је изузетно ниска.
- У последњих 30 година она износи 0,45 одсто. Међутим, једини напредак имамо у воћу. Ове године се очекује производња воћа од око 1,4 милиона тона. Рекордна је била 2013. година, када смо имали 1,53 милиона тона воћа – наводи Гулан.
- Такође, дуње се традиционално извозе у Босну и Херцеговину – додаје саговорник.
Ипак, како тврди, разлога за то што Србија не користи своју шансу у већем извозу, али и производњи дуња, је висина улагања.
УНОСАН ПОСАО: Зарада од зимнице ВИШЕСТРУКО већа него од продаје СВЕЖЕГ воћа и поврћа
- Хектар земље у Војводини, у првој линији, кошта 20.000 евра. Да би се подигла плантажа треба још 20.000 евра, а да би се оспособила цела мрежа још око 20.000 евра. То је много новца, и такав посао могу започети само они што имају своју земљу, и то када се удруже њих петоро или шесторо – објашњава Гулан, и додаје да је отприлике потребно најмање шест година да уложен новац почне да се враћа.
Како наводи, управо таква удруживања представљају задруге, а за то добијају новац од државе.
- Прошле године су 22 задруге добиле око 200 милиона динара, а ове године планирано је 825 милиона динара за 70 задруга – истиче Гулан.
