Знате ли колико регистрованих произвођача вина има у Србији? Број константно расте, прошле године укупно извезено 11,17 милиона литара!
Производња вина у Србији рапидно порасла у претходним годинама.
У Србији је у 2020. години произведено 22,29 милиона литара вина, а укупно је извезено 11,17 милиона литара вина, у вредности око 16 милиона евра, кажу у Министарству пољопривреде и наводе да број регистрованих произвођача вина у последњих пет година константно расте.
ПОДРШКА НАЈСТАРИЈИМА НИКАД ВЕЋА: Погледајте СПИСАК следовања пензионерима у наредном периоду
СТИЖЕ НОВАЦ ЗА СВЕ КОЈИ СУ НА ОВОМ СПИСКУ! Ујутру проверите ваш рачун у банци - почиње исплата!
КОМЕ ПРВОМ ИДЕ ПОМОЋ ЗА ВАКЦИНИСАНЕ: У среду почиње исплата 3.000 динара!
Тако је јуну ове године у Србији регистровано 430 произвођача вина, док их је 2016. било 295, а у министарству за Танјуг кажу да је сектор производње вина препознат као стратешки важан за развој економије Србије.
Наводе да производња варира по годинама у зависности од климатских услова, потражње и пословних аранжмана произвођача вина.
На основу података из Винарског регистра који води Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, у 2020. години била је умањена тражња за вином услед отежаног рада угоститељских објеката узрокованог пандемијом корона вируса.
У 2020. произведено је 7,2 одсто мање вина у односу на 2019. годину, а у министарству наводе да је прошлу годину карактерисала и смањена производња грожда у деловима Расинског округа услед града који је погодио тај крај у мају прошле године.
Напомињу да су, поред мера подстицаја које ће бити настављене и у 2021. години, виноградарима и винарима и ове године омогућени и повољни кредити кроз нови пројекат Светске банке.
Подсећају да је крајем марта објављен Правилник о додели бесповратних средстава у оквиру Пројекта за конкурентну пољопривреду, а тај програм ће мањим и средњим, али комерцијално оријентисаним газдинствима значајно олакшати могућности коришћења подстицаја, јер не морају да предфинансирају инвестицију, већ у реализацију инвестиције улазе тек након одобравања пројекта и средстава.
У првом јавном позиву, који је завршен 4. јуна, виноградари су могли да конкуришу за инвестиције у примарну пољопривредну производњу, односно да осавремене опрему, механизацију, укључујући и трактор, и унапреде капацитете пољопривредног газдинства.
На јавни позив су могли да се пријаве воћари, виноградари, повртари и произвођачи цвећа.
Уз сопствено учешће од свега 10 одсто од вредности прихватљивих инвестиција, пословне банке обезбеђују 40 одсто кроз кредитирање пољопривредника и осталих 50 одсто су бесповратна средства обезбеђена из зајма Светске банке.
Минимална вредност прихватљивих трошкова за инвестиције у производњу грожда у оквиру Пројекта конкурентне пољопривреде Србије је 20.000 евра у динарској противвредности, а максимална 50.000 евра, док прерађивачи вина могу да планирају подстицај за инвестиције које се крећу од 25.000 до 400.000 евра.
У октобру се очекује нови јавни позив у ком ће и винарије моћи да конкуришу, а у другој половини године очекује се и спровођење мера руралног развоја које су намењене подизању нових засада винове лозе, изградњи и опремању капацитета за производњу вина, као и подршка унапређењу квалитета вина.
У циљу унапређења виноградарско-винарског сектора и јачања конкурентности произвођача грожђа и вина Министарство пољопривреде сваке године спроводи сет мера финансијске подршке међу којима се налази и подршка намењена унапређењу процеса производње кроз набавку модерне опреме за производњу, а од прошле године и за изградњу објеката за производњу.
Како наводе у министарству, приметно је осавремењавање производње у домаћим винаријама, што као резултат има унапређење квалитета произведеног вина и проширење асортимана односно понуде винарија различитим врстама вина.
Кажу да у прилог осавремењавању производних процеса и унапредења квалитета говори и чињеница да вина из Србије у последњим годинама освајају награде на престижним међународним такмичењима.
